Rad sudova u vanrednom stanju

Dana 15. marta 2020. godine  predsednik Republike Srbije, predsednica Narodne skupštine i predsednica Vlade Republike Srbije, pozivajući se na čl. 200 st. 5 Ustava,  proglasili su  vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije Odlukom o uvođenju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, br. 29/20). Vlada je 16. marta 2020., uz supotpis predsednika Republike, donela Uredbu o merama za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, br. 31/20, 36/20, 38/20 i 39/20), koja je u međuvremenu više puta dopunjavana i menjana. Uveren sam da bi za sve nas bilo  korisno da se podsetimo  koje su odluke o radu sudova donete u prvim danima vanrednog stanja i da podržimo razmenu znanja i iskustva iz njihove primene.

 

 

 

Uredbe, uputstva i preporuke za rad sudova u vanrednom stanju

 

 

Uredbom o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, br. 31/20) od 16. marta 2020. predviđeno je da je poslodavac dužan da omogući zaposlenima obavljanje poslova  na daljinu i rad od kuće na svim radnim mestima na  kojima je moguće organizovati takav rad. Ukoliko takav rad nije predviđen, poslodavac može rešenjem omogućiti  zaposlenom obavljanje poslova van prostorije poslodavca ukoliko to organizacioni uslovi dozvoljavaju. Takođe, ustanovljena je dužnost poslodavca da u cilju osiguranja zaštite i zdravlja zaposlenih, radno angažovanih i stranaka obezbedi sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekata i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i da za zaposlene i radno angažovane, koji su u neposrednom kontaktu sa strankama ili dele radni prostor sa više lica obezbede dovoljne količine zaštitne opreme u skladu sa posebnim propisima.

 

Ministar pravde je dana 17. marta 2020. donela Preporuke  za rad sudova i javnih tužilaštava  za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine (videti na  sajtu Ministarstva pravde). U tački 1. se preporučuje da za vreme vanrednog stanja sudije Vrhovnog kasacionog suda, Privrednog apelacionog suda i apelacionih sudova, rad po predmetima obavljaju kod kuće, izuzev kada je neophodno da se održe sednice sudskih veća i u drugim hitnim predmetima. Sudije viših, osnovnih, privrednih i prekršajnih sudova rad po predmetima obavljaju u zgradi suda, osim ako je moguće obavljanje poslova od kuće, po odluci predsednika suda. Predsednicima sudova se preporučuje da donesu  uputstva u skladu sa zakonom i Sudskim poslovnikom. Neposredna komunikacija stranaka  sa prvostepenim sudovima predviđena je u slučajevima koja ne trpe odlaganja, za drugostepene sudove pismena se isključivo predaju putem pošte, a informacije o predmetima poseduje sajt Ministarstva pravde portal.sud.rs.

           

 

 

VSS: održavaju se samo suđenja u prvom stepenu koja ne trpe odlaganja

 

 

Povodom obraćanja Advokatske komore Srbije i Advokatske komore Vojvodine i različitog tumačenja tačaka 6. i 7. navedenih Preporuka, donet je  Zaključak Visokog saveta sudstva od 18. marta 2020. godine (videti na sajtu VSS), prema kome će se u toku vanrednog stanja održavati samo suđenja koja ne trpe odlaganja. U svim ostalim predmetima počev od 19.3.2020, pa do okončanja vanrednog stanja, glavni pretresi/ročišta se odlažu.

 

U krivičnoj materiji,  suđenja u prvom stepenu koja ne trpe odlaganja su ona:

 

• u kojima  je određen pritvor ili se traži određivanje pritvora,
• koja se vode za krivična dela iz čl. 245, 248 i 249 KZ,
• prema maloletnim učiniocima krivičnih dela, odnosno gde je oštećeni maloletno lice u vezi kriv. dela protiv polne slobode iz Glave 18. KZ,
• koja se odnose na nasilje u porodici,
• u kojima postoji opasnost od zastarelosti,
• za krivična dela izvršena za vreme vanrednog stanja i u vezi sa vanrednim stanjem i
• u kojima se odlučuje o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija u sredstvima javnog informisanja.

 

U građanskoj materiji suđenja koja ne trpe odlaganja su ona:

 

• u kojima treba odlučiti o privremenoj meri,
• u kojima se odlučuje o merama zaštite od nasilja u porodici,
• u kojima se odlučuje o zadržavanju u zdravstvenoj ustanovi koja obavlja  delatnost u oblasti neuropsihijatrije i
• izvršenje isprava u vezi sa porodičnim odnosima.

 

 

 

Uredbe o rokovima u sudskim postupcima

 

 

Od važnosti je  i  Uredba o rokovima u sudskim postupcima  za vreme vanrednog stanja proglašenog 15. marta 2020. godine (“Službeni glasnik RS“, br. 38/20.) od 20. marta 2020. godine, prema  kojoj rokovi za podnošenje tužbe u parničnom postupku, privatne tužbe u krivičnom postupku, predloga za pokretanje vanparničnog postupka ili postupka izvršenja i obezbeđenja, podnošenje tužbe u upravnom sporu i podnošenje ustavne žalbe, kao i rokovi za izjavljivanje pravnih lekova i sredstava ili za preduzimanje drugih pravnih radnji, prestaju teći za vreme vanrednog stanja. Takođe, u krivičnom i prekršajnom postupku, kao i u postupku za privredne prestupe, rokovi za izjavljivanje žalbe za odluke kojima se postupak okončava – prestaju da teku za vreme vanrednog stanja.

 

24.3.2020. godine je doneta Uredba o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, br.41/20) prema kojoj stranke u postupcima pred državnim organima i organizacijama, organima i organizacijama pokrajinske autonomije i jedinicama lokalne samouprave, ustanovama, javnim preduzećima, posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravnim i fizičkim licima kojima su poverena javna ovlašćenja, za vreme vanrednog stanja u Republici Srbije ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima propisanim ili određenim u skladu sa zakonima kojima se uređuje upravni postupak ili posebni upravni postupci. Ostalo je i da se razmotri predlog Društva sudija za propisivanje opšteg roka zastarevanja potraživanja za vreme vanrednog stanja.

 

 

 

Prethodni slučajevi vanrednog stanja, prva iskustva i sugestije

 

 

U Republici Srbiji  vanredno stanje smo imali 2003. godine, a ratno stanje 1999. godine. U uslovima širenja epidemije smatramo da treba podržati najnovije uredbe Vlade od 20. i 24.3.2020. kojima je za vreme vanrednog stanja propisan prekid prekluzivnih rokova praktično u svim postupcima pred sudom. Međutim, nije dobro rešenje, na primer, što svi predmeti prema maloletnim učiniocima krivičnih dela ne trpe odlaganje. Na taj način sudije  za maloletnike dovodimo u situaciju da krše prava dece, koja su oslobođena od nastave, a treba zajedno sa roditeljem i brojnim učesnicima postupka, bez gradskog prevoza, da dolaze u sud.

 

Predlažemo  da u slučaju daljeg intenzivnog  širenja epidemije virusa korona, Ministarstvo pravde i nadležni Krizni štabovi i tela Vlade, a po potrebi i Visoki savet sudstva – slično kao što je učinjeno 1999. godine – razmotre prelazak na model  postupanje sudova samo u pritvorskim predmetima i u predmetima u kojima je građanima ugrožen život, zdravlje ili egzistencija, u hitnim predmetima koji su nastali na osnovu sprovođenja odluka o proglašenju vanrednog stanja, kao i u predmetima za koje dužurni sudija ili dežurni tužilac procene da su hitni.

 

Društvo sudija je 20. marta 2020. godine uputilo dopis Ministarstvu pravde i VSS-u da se poštuju navedene odredbe  čl. 4. Uredbe o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja. Na osnovu uvida sa terena i slučajeva kada su pojedini predsednici sudova tražili zaštitnu opremu i dezinfikaciona sredstva od nadležnih, ali ih danima nisu dobijali, zaključujemo da je ovo upozorenje ne samo opravdano, nego prioritetno i hitno. Takođe, neophodno je organizovati prevoz za dežurne sudije i osoblje.

 

Očigledno je da se jedino striktnom i blagovremenom primenom svih mera zaštite svih zaposlenih u sudovima oni mogu sačuvati od zaraze virusom Covid 19, ali i  ostali – stranke, građani u postupcima, a od teških dodatnih posledica i država. U nedovoljno bezbednim, privremenim i vanrednim uslovima rada za sve institucije, pa i za sudove, mora se garantovati i obezbediti da sudovi i sudije, saglasno njihovoj ustavnoj ulozi i nadležnostima, postupaju na osnovu zakona, nezavisno i nepristrasno. To naravno znači i da Visoki savet sudstva mora da bude budan i spreman da svakodnevno prati dešavanja u sudskom sistemu i da blagovremeno i na odgovarajući način reaguje na uočene teškoće, probleme i eventualne nedoslednosti u radu sudova.