Biti preduzetnik – osnovna pravila

Izvor fotografije: Mohamed Hassan / Pixabay

 

 

 

Preduzetništvo danas predstavlja vrlo čest oblik privrednog delovanja. Ono omogućava građanima da se samostalno bave nekom privrednom delatnošću i tako steknu ekonomsku nezavisnost, radeći za sebe, i samostalno snoseći odgovornost za svoje poslovanje. Svakako, preduzetništvo ima svoje i dobre i loše strane, a na građanima je da odluče da li će se orijentisati u tom pravcu, pritom ispunjavajući zakonom predviđene uslove za takvo organizovanje.

 

Pre svega, potrebno je naglasiti da je sloboda preduzetništva ustavna kategorija, te da je proklamovano da se ona može ograničiti zakonom jedino ukoliko je to potrebno radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.[1] Na ovaj način, zakonodavac je ostavio vrlo široko polje za građane, pritom vodeći računa o najvažnijim vrednostima jednog modernog društva. Osim toga, članom 84. Ustava se garantuje i jednak položaj na tržištu.

 

Prema Zakonu o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 109/2021), (u daljem tekstu: ZPD), preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa Zakonom o registraciji.[2] Takođe, to može biti i lice koje obavlja slobodnu profesiju uređenu posebnim propisom i upisano je u poseban registar, ako je tako uređeno tim posebnim propisom.[3] Zakon isključuje pojam individualnog poljoprivrednika iz pojma preduzetnika. Što se tiče delatnosti, prema ZPD, preduzetnik može da obavlja sve delatnosti koje nisu zakonom zabranjene i za koje ispunjava propisane uslove, uključujući i stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti.[4]

 

Ono što je glavna karakteristika preduzetništva jeste, pre svega, sveobuhvatnost njegove odgovornosti. Naime, preduzetnik za sve svoje obaveze nastale iz poslovanja, odgovara celokupnom svojom imovinom i ta obaveza ne prestaje ni momentom kada se izvrši brisanje iz odgovarajućeg privrednog registra. Upravo u ovoj rečenici su sažete i dobre i loše strane preduzetništva, budući da ono pruža jednu vrstu ekonomske samostalnosti, ali vuče i srazmeran nivo obaveza. Na ovaj način, stvara se neraskidiva lična veza između pojedinca i njegovog privrednog delovanja.

 

 

Registracija

 

Prvi i osnovni korak jeste upis preduzetnika u privredni registar koji može biti na određeno ili na neodređeno vreme. Od 2018. godine, pri Agenciji za privredne registre moguće je podnošenje elektronske prijave[5], čime se znatno ubrzava i pojednostavljuje čitav postupak za građane. Napominjemo da je za tu svrhu neophodno posedovati kvalifikovani sertifikat za elektronski potpis koji se može dobiti podnošenjem zahteva nadležnom registracionom telu, npr. MUP-u.[6] Svakako, moguće je i dalje podneti registracionu prijavu i u papirnoj formi u Agenciji za privredne registre, kao i putem pošte.

 

Kako bi funkcionisao u pravnom prometu, preduzetnik mora imati sedište i poslovno ime, što propisuje ZPD. Poslovno ime preduzetnika obavezno sadrži ime i prezime preduzetnika, oznaku "preduzetnik" ili "pr" i mesto u kojem je sedište preduzetnika. Osim ovih odrednica, poslovno ime može da sadrži i naziv, kao i predmet poslovanja preduzetnika. U svakom slučaju, poslovno ime mora biti dovoljno distinktivno, kako bi se razlikovalo od naziva drugog preduzetnika sa istim predmetom poslovanja.[7] Ipak, važno je napomenuti da zakonske odredbe o poslovnom imenu sadrže i određena ograničenja, budući da poslovno ime preduzetnika ne može da sadrži reč "Srbijaˮ, izvedenice ove reči, uključujući i sve oblike koje asociraju na tu reč, kao i međunarodno priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije "SRBˮ.[8]

 

Što se tiče sedišta, ZPD propisuje da sedište preduzetnika podrazumeva mesto na teritoriji Republike Srbije gde preduzetnik obavlja delatnost, s tim što on može obavljati delatnost u izdvojenom mestu poslovanja koje može biti i izvan sedišta preduzetnika, u skladu sa zakonom. Preduzetnik može obavljati delatnost i van određenog prostora (po pozivu stranke, od mesta do mesta i sl.), kada je po prirodi same delatnosti takvo obavljanje delatnosti jedino moguće ili uobičajeno.[9] Svakako, mesto gde preduzetnik obavlja delatnost mora da ispunjava neophodne uslove koje takva delatnost iziskuje, a svaka promena po pitanju sedišta, izdvojenog mesta i sl. se mora blagovremeno registrovati pri Agenciji za privredne registre.

 

Preduzetnik može da registruje samo jednu pretežnu delatnost.[10] On može obavljati i druge delatnosti, s tim što može tada da u svom poslovnom imenu, pored osnovne delatnosti navesti i druge aktivnosti koje vrši.[11] Popis i klasifikacija delatnosti mogu se naći u odgovarajućem dokumentu pod nazivom Uredba o klasifikaciji delatnosti.[12]

 

Sam postupak registracije funkcioniše tako što zainteresovano lice podnosi jedinstvenu registracionu prijavu (JRPPS)[13] Agenciji za privredne registre u kojoj navodi sve neophodne podatke, a kojom takođe zahteva i dobijanje poreskog identifikacionog broja (PIB), evidentiranje u sistem PDV-a, i uopšte to da mu se porez obračunava na paušalno utvrđen prihod. Na ovaj način je pojednostavljena procedura budući da se podnošenjem jedne prijave objedinjuju koraci neophodni za registraciju u pravnom prometu. Takođe, olakšavajuća okolnost je i to da sada, pri otvaranju računa u banci, banka može samostalno da pribavi rešenje o registraciji iz Agencije za privredne registre, na osnovu Odluke o bližim uslovima i načinu otvaranja, vođenja i gašenja tekućih računa.[14]

 

 

Test samostalnosti

 

Pored osnovnih kriterijuma neophodnih za funkcionisanje preduzetnika u pravnom prometu, potrebno je poštovati i pravila usko povezana sa poreskim implikacijama ove forme. Naime, izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana iz 2019. godine donele su i novinu koja se tiče ispitivanja suštinske samostalnosti lica koje pretenduje da bude preduzetnik.[15] Naime, kako se navodi u Uputstvu Poreske uprave, ovaj test se sastoji iz devet kriterijuma na osnovu kojih se primenjuje da li je preduzetnik zaista samostalan u odnosu na nalogodavca. Ukoliko od devet kriterijuma, preduzetnik ispuni pet ili više kriterijuma, smatra se da nije samostalan u svom funkcionisanju, pa se samim tim, primenjuje i drugačiji poreski tretman. Kako član 85, stav 1 Zakona o porezu na dohodak građana navodi, ti kriterijumi se odnose na radno vreme i odmor i odsustva, korišćenje prostorija u mestu koje naredi nalogodavac, stručno osposobljavanje i usavršavanje, način angažovanja lica, obezbeđivanje sredstava za rad, procenat ostvarenih prihoda u proteklih 12 meseci od jednog ili više nalogodavaca, delokrug poslova, zabranu konkurencije i broj dana angažovanosti preduzetnika od strane istog nalogodavca.

 

 

Prestanak svojstva preduzetnika

 

Kada preduzetnik odluči da prestane da obavlja svoju delatnost, potrebno je da to istakne, a svakako se svaka promena u statusu registruje u privrednom registru, pa tako i prestanak obavljanja delatnosti. Prema odredbama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, podnosilac prijave je dužan da Agenciji podnese prijavu u roku od 15 dana od dana nastanka podatka ili dokumenta koji je predmet registracije, odnosno promene registrovanog podatka ili dokumenta, ako zakonom nije određen drugi rok.[16]

 

Prestanak svojstva preduzetnika vrši se brisanjem iz privrednog registra, na osnovu člana 91. ZPD. Po sili zakona, brisanje iz privrednog registra za preduzetnike vrši se u slučaju smrti ili gubitka poslovne sposobnosti preduzetnika, istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano na određeno vreme, ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracije preduzetnika, ako je poslovni račun preduzetnika u blokadi duže od dve godine neprekidno, na osnovu inicijative za pokretanje postupka brisanja preduzetnika iz registra, koju podnosi Narodna banka Srbije ili Poreska uprava, ako je preduzetniku pravnosnažnim aktom nadležnog organa izrečena mera zabrane obavljanja registrovane delatnosti, a on u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti akta ne registruje prekid obavljanja registrovane delatnosti za vreme za koje mu je mera izrečena, odnosno ne registruje promenu te delatnosti ili ne odjavi delatnost. Takođe, po sili zakona brisanje iz privrednog registra se vrši i ukoliko je preduzetniku oduzeta odgovarajuća neophodna dozvola, licenca, odobrenje, saglasnost i slično, a preduzetnik tu promenu ne registruje u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti relevantne odluke, odnosno ne registruje promenu relevantne delatnosti, ne odjavi delatnost, odnosno ne dostavi dokaz o produženju važenja dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i dr, kao i ako preduzetnik u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude o brisanju adrese iz registra, ne registruje novu adresu sedišta i u drugim slučajevima propisanim zakonom.[17]

 

Zakon takođe predviđa i mogućnost promene pravne forme, tačnije nastavak obavljanja određene delatnosti u formi privrednog društva, u skladu sa odredbama člana 92. ZPD. U tom slučaju se istovremeno briše preduzetnik iz registra privrednih subjekata i registruje se osnivanje privrednog društva koje pritom preuzima sva prava i obaveze preduzetnika nastale iz poslovanja do trenutka osnivanja tog privrednog društva. Međutim, važno je imati u vidu da iako je došlo do gubitka svojstva preduzetnika, to fizičko lice ostaje odgovorno celokupnom svojom imovinom za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do trenutka brisanja preduzetnika iz registra.

 

Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da je započinjanje obavljanje delatnosti u svojstvu preduzetnika relativno jednostavno, pa samim tim i dostupno svakom licu koje se odluči na takav korak. Pojednostavljivanjem i objedinjavanjem procedure, izbegavaju se dodatni koraci u poreskoj upravi, i posledično, skraćuje trajanje postupka za građane.