Jesmo li blizu nove “adrese” za zaštitu ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava?

Izvor fotografije: Pixabay

U skupštinskoj proceduri nalazi se Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.[1] Ovo bi potencijalno moglo da bude važna vest za zaštitu ekonomskih socijalnih i kulturnih prava, ako Zakon dobije podršku u Narodnoj skupštini.  Zbog čega je Opcioni protokol važan?

Opcioni protokol je dokument koji je donet u okviru UN-a 2008. godine. To je, recimo to tako, „aneks“ ugovora koji dodatno reguliše ona pitanja, koja osnovni ugovor (Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima) nije regulisao. Da bi sagledali značaj Opcionog protokola moramo prethodno da pojasnimo značaj Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (PESK) je jedan od dva velika, međunarodna ugovora o ljudskim pravima. Usvojen još 1966. godine u okviru sistema Ujedinjenih nacija (UN) velikom većinom glasova država članica. Pakt je deo pozitivnog savremenog međunarodnog prava koji poštovanje ljudskih prava ima kao noseće principe. Jedan od ciljeva UN-a je „postizanje međunarodne saradnje rešavanjem međunarodnih problema, ekonomske, socijalne, kulturne ili humanitarne prirode, i unapređivanje i podsticanje poštovanja prava čoveka i osnovnih sloboda za sve bez obzira na rasu, pol, jezik ili veru“. Među navedenim pravima, posebno se apostrofiraju ekonomska, socijalna i kulturna prava koja će svoj puni izraz dobiti u PESK-u. PESK, zajedno sa drugim komplementarnim ugovorom, Paktom o građanskim i političkim pravima (PGP) i Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima čine osnovu sistema zaštite ljudskih prava na nivou Ujedinjih nacija. Iako komplemetarni i polazeći iz ideje International Bil of rights, ova dva pakta se razlikuju po vrsti prava koju predviđaju. To povlači i različite obaveze država u procesu primene. Pakt o građanskim, ličnim i političkim pravima (1966. godine) predviđa osnovna prava, prava ličnosti, kao što su pravo na život, zabranu mučenja ili pravo na privatnost. Ono što ih karakteriše jeste da su to tzv. negativna prava. To znači, da je obaveza države negativna, ona se sastoji u nečinjenju. Država poštuje ova prava kada ne radi ništa što bi ih narušavalo, npr. da arbitrarno liši života ili zadire u privatnost. U pravnom smislu, ovo su slobode, tj. slobode od državne intervencije.

Druga vrsta prava, ona iz PESK-a su tzv. pozitivna prava. To bi bilo pravo na rad, pravo na obrazovanje, pravo na adekvatan životni standard, pravo na zdravlje itd. Za razliku od prethodne kategorije, da bi ova prava efektivno postojala u praksi država ima aktivnu obavezu da preduzme neophodne radnje da bi se ona ostvarila. Član 2 PESK-a govori o tome. „Svaka država ugovornica ovog Pakta obavezuje se da preduzima korake do maksimuma svojih raspoloživih sredstava, (...) u cilju postepenog obezbeđenja punog ostvarivanja prava priznatih u ovom Paktu putem svih pogodnih sredstava, uključujući tu naročito usvajanje zakonodavnih mera. (...)  Zemlje u razvoju, (...) mogu odrediti u kom će obimu garantovati ekonomska prava priznata u ovom Paktu licima koja nisu njihovi državljani.“ Da bi ispunile svoje obaveze iz Pakta, dovoljno je da u dobroj veri rade na ostvarivanju ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava.

Jedna od karakteristika Paktova je postojanje nadzornih mehanizama. Nadzor nad primenom Pakta vrše odgovarajuća tela. Iz prirode razlika između dva pakta, proizilaze razlike i u mehanizmima. Glavna se sastoji u tome što Pakt o ličnim i političkim pravima sadrži nadzorni mehanizam u svom osnovnom tekstu. To je Komitet o ličnim, građanskim i političkim pravima. Ono što je bitno istaći je činjenica, da država kada prihvati Pakt, nju obavezuju sve odredbe Pakta, pa i nadzorni mehanizam u vidu Komiteta. Nadzorni mehanizmi se sastoje u obavezi periodičnog izveštavanje Komiteta o svim aktivnostima koje su države preduzele kao odgovor na izveštaje komiteta ili u redovnoj obavezi izveštavanja.

Za razliku od navedenih rešenja, PESK ne sadrži odredbe koje bi predvidele postojanje posebnog ugovornog tela - Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava. Na osnovu PESK-a države imaju obavezu da podnose izveštaje, ali ne posebnom telu kao kod PGP-a, nego organu UN-a nadležnim za ekonomska i socijalna prava, Ekonomskom – socijalnom savetu. Iako se ne može poreći postojanje nadzornih mehanizama po PESK-u, nedostatak specijalizovanog ugovornog tela znatno smanjuje zaštitu prava jer nedostaju profesionalni uvidi tela koje bi isključivo pazilo na primenu PESK-a, što Ekonomsko – socijalni savet UN-a po svojoj prirodi to ne može da radi.

Navedeni nedostaci podstakli su države ugovornice da donesu i prihvate Opcione protokole na Paktove. Fakultativni protokol na PGP, usvojen 16. decembra 1996, doneo je novi mehanizam zaštite ljudskih prava. Odnosi se samo na državne ugovornice Pakta koje su se izričito, obavezale Paktom (čl. 1. Fakultativnog protokola). Na osnovu njega, „pojedinci koji tvrde da su žrtve kršenja ma koga od prava navedenih u Paktu i koji su iscrpili sva raspoloživa unutrašnja pravna sredstva mogu podneti Komitetu na razmatranje pismenu predstavku“ (čl. 2). Drugačije rečeno, pojedinci – žrtve kršenja ljudskih prava predviđenih PGP-om, dobili su pravo neposredneg, individualnog obraćanja Komitetu za ljudska prava, ako smatraju da im je država (ugovornica Pakta i Protokola) povredila ljudska prava. To pojačava kontrolne mehanizme nadzora nad primenom ljudskih prava, i ograničava arbitrarno ponašanje države. Ovaj mehanizam je prihvatio određen broj država – ugovornica PGP-a, među njima i Srbija. Od 06.09.2001. godine pojedinci koji se nalaze pod jurisdikcijom Srbije (državljani i lica koja se nađu na njenoj teritoriji) mogu se obraćati Komitetu za ljudska prava u slučaju povreda prava iz PGP-a.

Za sličnu zaštitu pred Komitetom za ekonomska, socijalna i kulturna prava građani/ke Srbije još nemaju tu mogućnost. Do sada država Srbija nije prihvatila Opcioni protokol na PESK. Duže vreme, to predstvlja jedan od zahteva stručne javnosti.[2] Sada, sa ulaskom Zakona o ratifikaciji protokola u skupštinsku proceduru, postoje naznake da bi mehanizam individualnih predstavki u oblasti ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava mogao da ugleda svetlost dana i u Srbiji.[3]

Kao što je već pomenuto, najvažnija novina koju bi Opcioni protokol doneo u pogledu zaštite ekonomskih i kulturnih prava bila bi mogućnost da se građani/ke Srbije neposredno obraćaju Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava putem individualnih predstavki.[4] Predstavke se mogu podneti od strane ili u ime pojedinaca ili grupe pojedinaca koji se nalaze pod jurisdikcijom države ugovornice, koji tvrde da su žrtve kršenja bilo kog od ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, ustanovljenih Paktom od strane te države ugovornice. Kada se predstavka podnosi u ime pojedinaca ili grupe pojedinaca, to će biti sa njihovim pristankom osim ukoliko podnosilac može da opravda delovanje u njihovo ime bez takve saglasnosti (član 2. Opcionog protokola). Komitet ispituje prihvatljivost predstavke i neće je uzeti u razmatranje u suštinskom smislu ako (čl.3) npr. ako se ne podnese u roku od jedne godine nakon iscrpljivanja domaćih pravnih lekova, (...) ili ako su se činjenice koje su predmet predstavke dogodile pre stupanja na snagu ovog protokola, ili ako je isti slučaj već ispitan od strane Komiteta ili je bio ili se razmatra u drugom postupku međunarodne istrage ili rešavanja.

Postojanje posebnog pravnog puta za zaštitu ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava predviđenih PESK-om je od izuzetnog značaja. Kako je primećeno, „iako postoje brojni uspešni primeri utuživosti ekonomskih i socijalnih prava sa osloncem na građanska prava, takva zaštita je ipak samo delimična, neizvesna i ne može u potpunosti nadomestiti direktnu utuživost ekonomskih i socijalnih prava. Zaštita može izostati u onim slučajevima kada se socijalna prava ne mogu dovesti u blisku vezu sa građanskim pravima. Nadasve, ovakav pristup ne štiti suštinske interese povezane sa socijalnim pravima, a zaštita najugroženijih pojedinaca zavisi od kreativnosti, inovativnosti i nahođenja sudova.“[5] Ovo je sasvim dovoljan razlog da država Srbija prihvati Opcioni protokol. Pozivamo je da to i učini.