Ima li ikakvog napretka u transparentnosti sudova u Srbiji?

Transparentnost organa vlasti predstavlja jedan od ključnih preduslova za adekvatno funkcionisanje države i izgradnju poverenja između građana i institucija. Ona nam takođe omogućava da dođemo do korisnih informacija o radu različitih organa koje su nam neophodne, da kontrolišemo rad organa vlasti, ali i unapređuje pristup građana različitim institucijama.

 

 

Zašto je transparentnost sudova važna i šta ona zapravo podrazumeva?

 

Transparentnost je posebno značajna kada govorimo o radu pravosudnih organa i približavanja njihovog rada građanima, naročito imajući u vidu ulogu sudova[1] i činjenicu da su građani upućeni na sudove kako bi rešili niz pravnih i životnih pitanja.

 

Transparentnost obuhvata proaktivno objavljivanje informacija o radu konkretnog organa, ali i postupanje po različitim upitima i zahtevima građana u najširem smislu. Proaktivna transparentnost podrazumeva samoinicijativno objavljivanje informacija o radu sudova na internet stranicama, objavljivanje različitih saopštenja za javnost, organizovanje konferencija za novinare, javna istupanja predsednika suda i drugih zaposlenih itd. Pod transparentnošću smatramo i mogućnost prisustva javnosti suđenjima, garantovanu Zakonom o uređenju sudova.

 

Reaktivna transparentnost sa druge strane podrazumeva blagovremeno i tačno odgovaranje na različite upite građana, medija i drugih zainteresovanih lica o radu suda, a najčešće pod reaktivnom transparentnošću podrazumevamo postupanje organa javne vlasti po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja.

 

Upravo iz tog razloga, organizacija Partneri Srbija, u okviru projekta „Otvorena vrata pravosuđa“, tokom 2023. godine je po treći put analizirala proaktivnu i reaktivnu transparentnost pojedinih osnovnih i viših sudova na teritoriji Srbije, kao i pravni okvir u ovoj oblasti.

 

 

Solidan zakonodavni okvir, uprkos nedovoljnoj posvećenosti institucija pitanju transparentnosti

 

Početkom 2023. godine, došlo je do izmena zakona koji uređuju rad sudova i tužilaštava, međutim, ovim izmenama dalje nije uspostavljena obaveza objavljivanja sažetaka presuda osnovnih i viših sudova. Naime, u februaru 2023. doneti su novi pravosudni zakoni, ali njima nije značajnije uređena oblast transparentnosti ovih organa. U zakonima se samo načelno predviđa javnost u radu pravosudnih organa, dok je obrazloženje predlagača bilo da će se javnost rada detaljnije urediti podzakonskim aktima. Uprkos tome, relevantni propisi predviđaju obavezu objavljivanja informacija o pravnosnažno okončanim postupcima pred sudom i situacije kada ta obaveza postoji. Takođe, poslednjim izmenama Poslovnika o radu Visokog saveta sudstva propisan je niz obaveza ovog organa koji idu u pravcu unapređivanja transparentnosti. Između ostalog, omogućava se prisustvo zainteresovanih lica i predstavnika sredstava javnog informisanja javnim sednicama, a Poslovnik takođe propisuje i javnost rada Saveta, kroz redovno objavljivanje informatora o radu, održavanje javnih sednica, objavljivanje akata Saveta u Službenom glasniku i na internet stranici Saveta, održavanje konferencija za novinare, izdavanje saopštenja za javnost, javno objavljivanje dnevnog reda, zaključaka i zapisnika sa sednica itd.[2]

 

Srbija ima Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji je dugi niz godina bio jedan od najboljih u svetu u ovoj oblasti, ali uprkos tome, primećeni su pojedini problemi u praksi. Građanima se garantuje ovo pravo, propisana je procedura zaštite prava na slobodan pristup, sudovi i tužilaštva potpadaju pod obveznike zakona, ali i dalje je neophodno precizirati šta podrazumeva službeni dokument, što može dovesti do potencijalnih problema u praksi. Ovo pitanje nije rešeno ni izmenama i dopunama Zakona koje su načinjene 2021. godine pa bi ovo pitanje trebalo dodatno adresirati. Zakon takođe predviđa pretpostavku prava javnosti da zna, stoga tražilac nije dužan da obrazlaže u zahtevu zašto mu je informacija potrebna, zabranjena je svaka diskriminacija ili nejednako postupanje prema tražiocima, a zakon takođe precizno propisuje u kojim situacijama se ovo pravo može ograničiti. Zakon propisuje i rok za odgovaranje na zahteve od 15 dana koji se u pojedinim situacijama može biti produžiti na 40 dana. Zakon propisuje i kraći rok od 48 sati ukoliko je u pitanju informacija koja je od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica, ili se odnosi na ugrožavanje ili zaštitu zdravlja stanovništva ili životne sredine.

 

 

Sudovi i dalje nedovoljno transparentni po proaktivnoj osnovi

 

U pogledu proaktivne transparentnosti, utvrđeno je da skoro svi sudovi iz uzorka (njih 30) imaju pristupačne internet stranice. Međutim, jedan sud[3] iz uzorka i nakon nekoliko godina sprovođenja ovog monitoringa i dalje nije uspostavio svoju zvaničnu internet stranicu. Time se značajno onemogućava pristup podacima o radu suda celokupnom stanovništvu te opštine. Oko 80% sudova redovno ažurira svoje internet stranice, bar jednom mesečno. Međutim, uprkos tome, i dalje je veliki problem što nijedan od sudova iz uzorka nema internet stranicu koja je dostupna i na jezicima nacionalnih manjina, već su to uglavnom samo ćirilica i latinica. Takođe, važno je istaći da svega 2 suda imaju internet stranice koje su prilagođene slepim ili slabovidim licima. Na sajtu su od bitnih informacija najčešće nedostupni podaci o sudskim taksama i tarifama, kao i korisni obrasci za građane.

 

U pogledu zakonske obaveze objavljivanja informatora o radu, sudovi najčešće objavljuju informatore o radu na svojim internet stranicama i u ovom slučaju primećen je određeni napredak u odnosu na prethodni izveštajni period. Informatori se od skoro objavljuju i na posebnoj platformi koju vodi Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.[4] Međutim, novim uputstvom Poverenika dodati su još neki obavezni elementi koje bi svaki informator trebalo da sadrži, pa sa tim u vezi, samo 4 suda iz uzorka imaju objavljene informatore koji sadrže sve neophodne elemente, i u tom smislu primećeno je pogoršanje u odnosu na prethodnо istraživanje.

 

Kao veliki problem i dalje se izdvaja podatak da nijedan od osnovnih i viših sudova iz uzorka nema javno objavljene profesionalne biografije sudija, čak ni u najsvedenijem obliku i ovo je bio slučaj u svim prethodnim ciklusima. To je posebno zabrinjavajuće jer bi građani trebalo da imaju dostupne informacije o radnom iskustvu i profesionalnim biografijama sudija koji postupaju u njihovim predmetima i obavljaju neke od najznačajnijih funkcija u državi.

 

 

Pomak primetan u pogledu reaktivne transparentnosti sudova

 

U pogledu reaktivne transparentnosti, dakle postupanja sudova po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, pohvalno je što svi sudovi iz uzorka imaju lice određeno za postupanje po ovim zahtevima, i ovde se može primetiti značajniji napredak u odnosu na prethodno istraživanje, kada je oko 80% sudova ispunjavalo ovaj standard. Međutim, ni u ovom ciklusu nije bilo dostupnih informacija o tome da li su lica ovlašćena za postupanje po zahtevima obučena da štite privatnost prilikom obrade informacija. Od 31 suda, njih 26 dostavilo je svoje odgovore na zahteve za pristup informacijama. Činjenica da 5 sudova nije odgovorila na zahteve je posebno zabrinjavajuća, imajući u vidu da sudovi na taj način direktno krše Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

 

 

Ključne preporuke u cilju unapređivanja transparentnosti sudova u budućnosti

 

U narednom periodu, neophodno je unaprediti transparentnost pravosuđa u sledećim aspektima. Pre svega, neophodno je javno objaviti biografije sudija na internet stranicama sudova, uspostaviti funkcionalne internet stranice za sve sudove na teritoriji Srbije, kao i obezbediti da ti sajtovi budu dostupni na jezicima nacionalnih manjina i pristupačni slepim i slabovidim licima. Takođe, sudovi bi morali da dorade svoje informatore o radu kako bi sadržali sve neophodne propisane elemente. U zakonodavnom smislu, situacija jeste bolja, ali bi bilo korisno da se u aktuelnim propisima definiše pojam službenog dokumenta kao i da se uspostavi obaveza za osnovne i više sudove da objavljuju sažetke presuda. Objavljivanje bitnih informacija o radu sudova na internet stranicama takođe bi direktno uticalo i na priliv zahteva za pristup informacijama od javnog značaja koje sudovi dobijaju od građana.