Saveti za pravdu po meri čoveka - struktura, ciljevi i uporedni prikaz

Forum sudija Srbije je u okviru projekta „Pravda za sve“ preduzeo početne korake u osnivanju Saveta za pravdu po meri čoveka. U pitanju su lokalni odbori sastavljeni od predstavnika organa, organizacija i institucija, sa jedne i građana, tačnije, građanskih udruženja, sa druge strane. Saveti se osnivaju pri sudovima opšte nadležnosti i do sada je u Srbiji osnovano šest ovakvih odbora - u Osnovnom sudu u Požegi, Somboru, Pirotu, Nišu, Vršcu i Pančevu.

Saveti koji su osnovani imaju više različitih pojedinačnih ciljeva. To su, pre svega, rešavanje problema građana, olakšavanje pristupa pravdi, unapređenje pravne kulture i podizanja svesti građana o značaju proklamovanih prava i sloboda. Međutim, realizacija ovih, rekli bismo, osnovnih ciljeva, nužno vodi ostvarivanju viših vrednosnih načela, a to je jačanje vladavine prava i osnaživanje pravosudnog sistema u celini. Iako su osnovni ciljevi usmereni na sve građane, bez izuzetka, ipak je namera da poseban fokus bude na osetljivim društvenim grupama. Ranjive grupe su podložnije diskriminaciji i samim tim teže uživaju proklamovana prava i slobode. Zbog toga su često i skrajnuta i nedovoljno prepoznata od samog društva. Učešćem u ovakvim forumima omogućeno je i marginalizovanim grupama da se čuju. Omogućiti čoveku da se čuje znači priznati ga kao čoveka.

Posebna pažnja u radu Saveta biće usmerena na rešavanje hitnih problema, odnosno poteškoća sa kojima se suočavaju članovi određene zajednice. Iako je šest nabrojanih Saveta tek osnovano, ipak se na prvim konstitutivnim sednicama moglo čuti šta je to što u određenoj zajednici predstavlja smetnju za normalno funkcionisanje pravosudnog sistema. Naravno, to su samo početna zapažanja koja zahtevaju pažljivu dalju obradu i otvorenu diskusiju svih članova kako bi se pronašli adekvatni mehanizmi za njihovo uspešno savladavanje.

U tom smislu, prilikom osnivanja Saveta u Požegi, izložen je problem koji se odnosi na nedovoljnu edukaciju pripadnika romske zajednice u vezi sa radom sudova i funkcionisanjem pravosudnog sistema u celini. Osim ovog problema, ukazano je i na pravne i fizičke barijere sa kojima se susreću deca sa različitim oblicima ometenosti u razvoju, ali i njihovi roditelji. U ovom slučaju je ukazano na nedovoljnu informisanost u pogledu ostvarivanja prava socijalne zaštite lica sa smetnjama u razvoju. Izneti problemi su ilustrativan primer koji je u potpunosti potvrdio osnovnu svrhu Saveta – usmerenost pažnje na čitave grupacije stanovništva koje nisu u dovoljnoj meri prepoznate u društvu. Naime, svoje učešće u radu Saveta za pravdu po meri čoveka u opštini Požega, između ostalih, uzeli su i predstavnici Romskog centra Požega, kao i predstavnici Društva za cerebralnu i dečiju paralizu Požega - udruženja građana okupljenih radi ostvarivanja i unapređenja svih vidova društvene zaštite svojih članova.

Sa sličnim problemima susreću se i građani Sombora. Naime, na prvoj sednici na kojoj je osnovan Savet za pravdu po meri čoveka u Somboru, prisustvovali su članovi Udruženja paraplegičara i kvadriplegičara, kao i Udruženja za podršku osobama sa autizmom u ovom gradu. Oni su, najpre, ukazali na nemogućnost fizičkog pristupa pravosudnim institucijama u Somboru. Osobe sa smetnjama u razvoju ovog tipa imaju jasne pravne zahteve koji se moraju ostvarivati u sudu, a tiču se sudskih postupaka za produženje roditeljskog prava. Zapravo, u pitanju je svojevrsni paradoks, jer građani koji svoja prava ne mogu realizovati na drugi način, osim u sudu, nemaju slobodan pristup samoj zgradi suda. Takođe, nesmeteno funkcionisanje sudskih postupaka u Somboru otežava i to što u ovom gradu nema sudskih tumača za znakovni jezik. Iako ovih postupaka u kojima je neophodno učešće tumača za znakovni jezik nije mnogo, neophodno je pronaći efikasan način za uspešno razrešenje ovog problema.

Jednako kao u Požegi i Somboru i prilikom osnovanja Saveta za pravdu po meri čoveka u Pirotu ukazano je na važnost okupljanja različitih lokalnih i državnih institucija, ali i nevladinog sektora, kako bi se rad pravosuđa približio svim građanima, a naročito marginalizovanim grupama. U radu Saveta u ovom gradu, osim predstavnika lokalnih institucija, učestvuju i Centar za rani razvoj, edukaciju i integraciju roma, Udruženja žena „Lav“, kao i Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim licima.

Sa druge strane, u Nišu je ukazano na probleme u radu pravosuđa koji nemaju samo lokalni karakter, a tiče se odnosa medija prema pravosudnim institucijama uopšte. Zapravo, na osnivačkoj sednici Saveta za pravdu po meri čoveka u Nišu naglašena je potreba za većim povezivanjem pravosuđa i medija, kako bi se omogućilo ne samo pravovremeno, već i adekvatno i ispravno izveštavanje o sudskim postupcima koji su posebno značajni za javnost. Tom prilikom je skrenuta pažnja da prilikom izveštavanja, mediji neretko imaju senzacionalistički pristup, što se negativno reflektuje na sam sudski postupak, posebno u njegovim ranim fazama. Kako bi se ovaj problem prevazišao, a sve u cilju jačanja poverenja građana u pravosuđe, predloženo je da u rad Saveta budu uključeni i mediji. Takođe, još jedan problem koji je u Nišu uočen, a ima širu društvenu važnost, jeste potreba da se posebna pažnja posveti licima koja su izvršila nasilje u porodici. S obzirom na to da je po ovom pitanju neophodna reakcija čitavog društva, nametnula se ideja da se sistemski uredi problem psihosocijalnog tretmana osoba koje su izvršile nasilje u porodici. U vezi sa tim, navedeno je da postoje problemi u pogledu uslova u kojima lica izdržavaju zatvorske kazne, a takođe i da nemaju potrebna znanja i informacije o svojim pravima.

Slične ideje poput onih koje su se čule u Nišu, imali su i članovi Saveta za pravdu po meri čoveka u Vršcu. U ovom gradu je istaknuta neophodnost da se u rad Saveta uključe psihijatri i psiholozi, koji bi poseban značaj imali u primeni alternativnih krivičnih sankcija prema učiniocima nasilja. Takođe je naglašena potreba psihološke pripreme i podrške svedoka i žrtava u sudskim postupcima, čime bi se ublažila sekundarna viktimizacija žrtve. Ovo pitanje je sporadično uređeno u pojedinim tužilaštvima u zemlji, ali je neophodan sistemski pristup i jednoobrazno regulisanje ovog problema na nivou cele Republike.

Suštinski istovetne probleme imaju i osobe sa invaliditetom u Pančevu. Naime, prilikom osnivanja Saveta za pravdu po meri čoveka u ovom gradu ukazano je da pravosudni sistem nije dovoljno senzibilisan za osobe sa oštećenim sluhom. Najpre je istkanuto da pravosudni delatnici ne prave razliku između lica kojima je prvi maternji jezik srpski znakovni jezik i onih lica kojima je prvi maternji jezik govorni i pisani srpski jezik. U prvu kategoriju ulaze lica koja od rođenja nemaju sluh, dok drugu kategoriju čine one osobe koje su izgubile sluh tokom vremena. Pojašnjeno je da se komunikacija sa ovim licima ne odvija posredstvom tumača za znakovni jezik, već je potrebno da se njma omogući čitanje sa usana. Iz udruženja slepih u Pančevu skrenuta je pažnja na teškoće sa kojima se suočavaju osobe sa oštećenim vidom. Naglasili su da u gradu ne postoji dovoljno taktilnih staza namenjenih za kretanje slepih i slabovidih lica. Sa druge strane, predstavnici romskih organizacija su naveli da u Pančevu postoji veliko nepoverenje Roma u institucije sistema, a samim tim i u pravosudne institucije. Akcenat je stavljen na specifičan položaj Romkinja, kojima je potrebna posebna zaštita. One su, najpre, ugrožene kao pripadnice marginalizovane manjinske zajednice, a potom i kao žene, žrtve seksualnog nasilja.

Dalji rad u osnovanim Savetima, kao i buduće osnivanje novih lokalnih odbora omogućiće nam da sagledamo realne probleme i ponudimo preporuke i konkretne aktivnosti koje će biti realizovane. Aktivno uključivanje građana vodi demokratizaciji celog sistema i neminovno ima za posledicu jačanje poverenja u rad pravosudnih institucija.