Zakonodavna vlast ne donosi odluke o tome šta je zakonito a šta ne. Zakonodavna vlast donosi zakone, a sud odlučuje da li su određeni postupci pripadnika zakonodavne i izvršne vlasti u skladu sa zakonom (zakonita) ako nisu, obavezuje ih da postupe u skladu sa zakonom. Međutim, ako smatra da je neki zakon ili pojedini član zakona protivan Ustavu, sud može, ali samo izuzetno, da pokrene postupak pred Ustavnim sudom radi ocene ustavnosti. Ustavni sud je taj koji odlučuje da li su određeni zakoni koje je donela zakonodavna vlast u skladu sa Ustavom. Kada rešava pojedine sporove u kojima se država pojavljuje kao stranka u postupku (pošto Narodna skupština, Vlada, ministarstvo ili drugi državni organ ne mogu biti samostalna stranka u postupku), sud utvrđuje da li se država ili njen organ ponaša u skladu sa zakonom koji je donet. Iako je Narodna skupština ovlašćena da donese zakon, od momenta kada taj zakon počne da važi, sama je dužna da ga poštuje. Ukoliko se država ponaša suprotno zakonu, moraće da snosi posledice. Na tom principu – da svako (pa i zakonodavac) mora poštovati zakon dok on važi – počiva pravna država.
