Sudije sude na osnovu Ustava, zakona i priznatih međunarodnih akata, kojima su dužni da se povinuju. Tim normativnim okvirom ograničena je njihova nezavisnost.
Sudije nisu dužne bilo kome da polažu račun za donetu odluku, ali će odluka biti ukinuta ili preinačena od strane viših sudskih instanci ukoliko nije doneta u skladu sa navedenim normama.
Rad sudija i sudova u celini je javan, pa je svaki sudija dužan da vodi računa o kvalitetu svojih odluka kako ne bi bio izložen negativnom sudu javnosti. Ukoliko greške u izrađenoj odluci nisu suštinske, već se radi o greškama u imenima i brojevima ili o drugim očiglednim greškama u pisanju i računanju, sudija koji je doneo odluku može ih ispraviti u svako doba. Ukoliko se pak dogodi da sud propusti da odluči presudom o svim zahtevima stranaka, odnosno ukoliko odluči samo o nekim zahtevima, stranka može blagovremeno da reaguje, te će sudija doneti dopunsku presudu o preostalim zahtevima. Na ovakvu presudu se stranka takođe može žaliti.
Svaka druga kontrola sudija, van navedenog normativnog okvira, predstavljala bi ugrožavanje nezavisnosti sudija, koja je najvažniji segment pravosuđa uspostavljen u interesu građana.