Potrebna je svakome, jer nezavisnost sudske vlasti predstavlja garanciju da će svako ostvariti i zaštititi svoja prava onako kako je to propisano zakonima, a ne voljom onih koji su te zakone doneli ili ih sprovode. Drugim rečima, nezavisnost sudske vlasti je garant vladavine prava, a ne političke volje onih koji donose zakone.
Iako građani najčešće ne razmišljaju o tome zašto im je potreban nezavisan sud, a to znači i nezavisan sudija, u trenutku kad se obrate sudu da odluči o nekom pravu, ta potreba im postane sasvim jasna i neophodna. Mnogi koji su izgubili spor bili su uvereni da im sudija nije bio nezavisan i da je bio pristrasan u korist druge strane (što najčešće nije tačno), ali je daleko više onih koji su se uverili da im je sudio nezavisan sudija.
Na primer, kada je u proleće 2009. godine sudijama dostavljeno pismo državnog sekretara u tadašnjem Ministarstvu ekonomije, koje im je prosledio tadašnji državni sekretar u Ministarstvu pravde preko predsednika sudova, u kome se od sudova i sudija zahtevalo da obustave ili prekinu sudske postupke po tužbama radnika protiv poslodavaca za isplatu plata i socijalnih doprinosa, i kada su sudije digle svoj glas protiv toga i oduprle se takvom zahtevu, svakom radniku je bilo jasno da mu je potreban nezavisan sudija i da im je takav i sudio.
Roditeljima male Zoje bilo je jasno da im treba nezavisan sudija kada su se obratili sudu sa zahtevom da im zdravstveni fond naknadi troškove za postavljanje dijagnoze za njihovo dete u inostranstvu, kao što im je bilo jasno da im je sudio nezavisan sud kada je odlučio u njihovu korist, i to pre nego što je donet Zojin zakon koji im to pravo sada garantuje.
Svakom vojnom penzioneru kome su penzijski fondovi isplaćivali manju penziju od pripadajuće, svakom roditelju kome su grad i vrtići naplaćivali veći iznos usluga vrtića, svakom poljoprivredniku kome država nije isplaćivala pripadajuće poljoprivredne subvencije, svakom kome je ukinut nepotreban pritvor ili svakom ko je oslobođen jer nije izvršio krivično delo koje mu je bilo stavljeno na teret, svakom ko je vodio spor protiv „jačeg“ od sebe, bilo je jasno da mu treba nezavisan sudija.