Sudija sudi na osnovu Ustava, zakona i drugih domaćih i međunarodnih opštih akata koji obavezuju Srbiju. Sudija nije dužan da ikome, pa ni drugim sudijama i predsedniku suda, objašnjava svoja pravna shvatanja i utvrđeno činjenično stanje, izuzev u obrazloženju odluke ili kad to zakon posebno nalaže. Sudija primenjuje pravila iz propisa na činjenice koje utvrdi u postupku.
Međutim, to nije lako. Da jeste, sudili bi kompjuteri.
Zakoni su često nejasni i neusklađeni. U takvim situacijama, potrebno je da sudija tumači zakone, u čemu je slobodan. Međutim, sudija treba da vodi računa i o odlukama viših sudova, naročito Vrhovnog kasacionog suda, koje deluju snagom argumenata, a ne argumentom snage.
U svakom slučaju, za ujednačenu primenu prava, osim sudova, odgovorni su i izvršna i zakonodavna vlast, u okviru svoje nadležnosti, jer one predlažu (izvršna vlast – Vlada) i donose (zakonodavna vlast – Narodna skupština) zakone. Time one uspostavljaju načine da se pravo ujednačenije primenjuje, a to za posledicu ima predvidive odluke i povećava pravnu sigurnost.