Pored prava potrošača, Zakon propisuje i određene zabrane u odnosu na trgovce. Pre svega, reč je o zabrani nepoštene poslovne prakse. Nepoštena poslovna praksa je postupanje trgovca protivno zahtevima profesionalne pažnje, kojim se bitno narušava ili preti da se bitno naruši ekonomsko ponašanje prosečnog potrošača u vezi s proizvodom (čl. 18 ZZP). Trgovac bitno narušava ekonomsko ponašanje potrošača ako svojom poslovnom praksom bitno umanjuje mogućnost potrošača da ostvari potreban nivo obaveštenosti za odlučivanje, usled čega potrošač donosi ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo. Upravo su navođenje potrošača na „pogrešnu“ ekonomsku odluku, u pogledu izbora proizvoda, cene, načina plaćanja ili nekorišćenja nekog prava koje mu pripada, putem povrede standarda profesionalne pažnje i grubim uticajem na ekonomsko ponašanje jednog prosečnog potrošača, kriterijumi na osnovu kojih se utvrđuje nepoštena poslovna praksa.
Tipični oblici nepoštene poslovne prakse su obmanjujuća i nasrtljiva poslovna praksa. Trgovac obmanjujućom praksom navodi potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, tako što mu daje netačna obaveštenja, stvaranjem opšteg utiska ili na drugi način, čak i kada su obaveštenja koja daje tačna, dovodi ili preti da dovede prosečnog potrošača u zabludu u pogledu bitnih svojstava proizvoda, potrebe za njegovim servisiranjem i održavanjem, obima i sadržine svojih obave-za prema potrošaču, cene ili načina plaćanja, ili prava potrošača u vezi s tim proizvodom. Zakon sadrži tzv. crnu listu oblika obmanjujuće prakse, koja sadrži karakteristične primere, kao što su:
\ neovlašćeno isticanje oznake kvaliteta, znaka od poverenja ili sličnog znaka od strane trgovca;
\ neistinita tvrdnja trgovca da određeni državni organ ili određena organizacija odobrava, podržava ili pomaže njegovu poslovnu praksu ili prodaju proizvoda;
\ neistinita tvrdnja trgovca da će proizvod biti raspoloživ u kratkom roku ili da će biti raspoloživ u kratkom roku pod određenim uslovima;
\ neistinita tvrdnja trgovca ili stvaranje pogrešnog utiska da je određeni proizvod u prometu u skladu s pozitivnim propisima;
\ predstavljanje prava koja su potrošaču garantovana zakonom kao posebne prednosti koju trgovac nudi potrošaču;
\ oglašavanje proizvoda koji podražava proizvod drugog trgovca i kojim se potrošač namerno navodi na pogrešan zaključak da proizvode proizvodi isti trgovac;
\ neistinita tvrdnja trgovca da određeni proizvod leči određenu bolest, poremećaj funkcije ili malformaciju;
\ pružanje netačnih informacija o uslovima na tržištu ili mogućnosti kupovine određenog proizvoda na tržištu;
\ opisivanje proizvoda rečima „gratis“, „besplatno“, „bez naknade“ ili drugim rečima sličnog značenja, ako je potrošač dužan da snosi bilo kakav trošak osim neizbežnog troška u vezi s preuzimanjem, odnosno isporukom proizvoda;
\ stavljanje računa ili sličnog dokumenta kojim se zahteva plaćanje u oglasni materijal, čime se kod potrošača stvara pogrešan utisak da je već naručio oglašavani proizvod; i drugi oblici propisani zakonom.
Nasrtljiva poslovna praksa postoji ako, uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, trgovac uznemiravanjem, prinudom, uključujući fizičku prinudu, ili nedozvoljenim uticajem, narušava ili preti da naruši slobodu izbora ili ponašanje prosečnog potrošača u vezi s određenim proizvodom i na taj način navodi ili preti da navede potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo. Karakteristični oblici nasrtljive prakse koje Zakon navodi, pored ostalog, su:
\ stvaranje utiska kod potrošača da ne može da napusti pro-storije dok ne zaključi ugovor;
\ poseta potrošaču, u njegovom stambenom prostoru, bez njegove prethodne saglasnosti, ili suprotno zahtevu da ga napusti ili da se ne vrati;
\ višestruko obraćanje potrošaču, protivno njegovoj volji, telefonom, faksom, elektronskom poštom ili drugim sredstvom elektronske komunikacije;
\ direktno podsticanje dece putem oglasa da kupe ili utiču na roditelje ili druga odrasla lica da za njih kupe proizvod koji je predmet oglašavanja;
\ zahtev potrošaču da plati, vrati ili čuva proizvod čiju isporuku nije tražio;
\ izričito obaveštavanje potrošača da su posao ili egzistencija trgovca ugroženi ako potrošač ne kupi određeni proizvod i dr.
Druga grupa bitnih zabrana odnosi se na nepravične ugovorne odredbe Nepravična ugovorna odredba je svaka odredba koja, protivno načelu savesnosti i poštenja, ima za posledicu značajnu nesrazmeru u pravima i obavezama ugovornih strana na štetu potrošača (čl. 43 ZZP). I ovde Zakon propisuje crnu listu odredbi za koje se pretpostavlja da su nepravične ako se ne dokaže drugačije, a čiji je predmet ili posledica, pored ostalog:
\ ograničenje ili isključenje nekog prava potrošača prema trgovcu ili trećoj strani u slučaju potpunog ili delimičnog neisp unjenja bilo koje ugovorne obaveze trgovca;
\ davanje ovlašćenja trgovcu da zadrži sve što je primio od potrošača u slučaju da potrošač povredi ugovornu obavezu ili odbije da zaključi ugovor, ako isto pravo nije garantovano potrošaču;
\ obavezivanje potrošača koji je povredio ugovornu obavezu da plati trgovcu naknadu u iznosu koji značajno premašuje iznos pretrpljene štete;
\ pravo trgovca da jednostrano raskine ugovor u bilo kom trenutku, ako isto pravo nije garantovano potrošaču;
\ prećutno produženje ugovora zaključenog na određeno vreme, ako je potrebno da potrošač izjavi da ne pristaje na produženje ugovora na rok koji je neprimereno dugačak u odnosu na rok na koji je ugovor prvobitno zaključen;
\ pravo trgovca da na bilo koji način poveća ugovorenu cenu, ako nije ugovoreno pravo potrošača da u tom slučaju raskine ugovor;
\ obavezivanje potrošača da izvrši sve svoje ugovorne obaveze u slučaju da trgovac ne izvrši svoje ugovorne obaveze u celosti;
\ davanje ovlašćenja trgovcu da prenese svoje ugovorne obaveze na treće lice bez saglasnosti potrošača;
\ davanje ovlašćenja trgovcu da jednostrano menja sadržinu ugovornih odredaba, uključujući obeležja robe ili usluga i dr.
Svi oblici nepoštene poslovne prakse i nepravičnih ugovornih odredbi potpadaju pod nadzor tržišne inspekcije i prekršajno su sankcionisani. Ako se potrošač suoči s nekom od ovih situacija, ima mogućnost da podnese prijavu nadležnoj tržišnoj inspekciji. U tim slučajevima se može zahtevati i tzv. zaštita kolektivnog interesa potrošača.
Potrošač, pored zahteva za otklanjanje nepravilnosti putem reklamacije (vidi u nastavku), ima pravo da zahteva naknadu štete koja je nastala ovakvim postupanjem trgovca, ili da pred sudom pokrene postupak za poništaj ili utvrđivanje ništavosti ugovora, odnosno da pokrene bilo koji drugi postupak i da zahteva ostvarenje svojih prava.