Uloga tržišne inspekcije je da ispita da li trgovac poštuje zakonom propisane obaveze, te, u suprotnom, da odredi mere za otklanjanje utvrđene povrede i da podnese odgovarajuću prekršajnu prijavu (čl. 156 do 159 ZZP). Pored ostalog, to obuhvata da li trgovac:
\ pravilno ističe cene i oglašava prodajnu cenu;
\ izdaje račun za prodatu robu ili uslugu;
\ poštuje propisane obaveze obaveštavanja potrošača;
\ obavlja nepoštenu poslovnu praksu;
\ poštuje pravila o izlaganju robe, tačnom merenju i isticanju prodajnih podsticaja;
\ predaje potrošaču obrazac za odustanak od ugovora na daljinu i ugovora koji se zaključuju izvan poslovnih prostorija;
\ pravilno isporučuje robu kod ugovora na daljinu;
\ vrši neposredno oglašavanje;
\ šalje pošiljke koje potrošač nije naručio;
\ u slučaju raskida ugovora o prodaji, vraća potrošaču sav plaćeni iznos najkasnije u roku od tri dana od dana raskida ugovora;
\ prima, evidentira, odgovara na reklamaciju;
\ vrši specifikaciju računa kod usluga od opšteg ekonomskog interesa;
\ uspostavlja kontakt liniju u vezi s priključenjem na distributivnu mrežu, kvalitetom i korišćenjem usluga od opšteg ekonomskog interesa;
\ sprovodi meru zaštite kolektivnog interesa potrošača koja je određena rešenjem ministra i dr. Ako utvrdi neku od navedenih povreda, tržišna inspekcija, pored prekršajne prijave, ima ovlašćenje da donese rešenje kojim nalaže trgovcu otklanjanje te povrede, njene posledice ili prestanak takvog ponašanja za ubuduće.
Međutim, tržišna inspekcija nema ovlašćenje da arbitrira u pojedinačnim situacijama u pogledu zahteva iz reklamacije, odnosno da ispituje da li je zahtev opravdan ili ne, niti da daje trgovcu naloge u tom smislu. Prema tome, tržišna inspekcija nije nadležna za odlučivanje po reklamaciji potrošača, niti za ispitivanje opravdanosti odluke koju je trgovac doneo na osnovu reklamacije.