Ako trgovac ne prihvati zahtev iz reklamacije potrošača, ako protekne rok za davanje odgovora na reklamaciju, kao i u drugim slučajevima povrede potrošačkog prava, potrošač može da podnese tužbu radi zaštite prava potrošača (čl. 143 ZZP). Potrošački spor je svaki spor koji proizilazi iz ugovornog odnosa potrošača i trgovca, na koji se primenjuju posebna pravila parničnog postupka (glava XXXV Zakona o parničnom postupku; ZPP).
Za suđenje u sporovima za zaštitu prava potrošača, pored suda opšte mesne nadležnosti, nadležan je i sud na čijem području potrošač ima prebivalište, odnosno boravište (čl. 45 ZPP). U potrošačkom sporu se ne plaća sudska taksa za tužbu ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 500.000,00 dinara (čl. 140, st. 2 ZZP).
Posebna pravila postupka predviđaju i da se u potrošačkom sporu tužb a ne dostavlja na odgovor, već se tuženom dostavlja uz poziv za glavnu raspravu, koja se zakazuje i održava najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema tužbe u sud (čl. 489 ZPP).
Ako je nesaobraznost nastala u prvih šest meseci, pretpostavlja se da je postojala u trenutku kupovine, osim ako je to u suprotnosti s prirodom robe i prirodom konkretne nesaobraznosti (čl. 53 ZZP). Prema tome, u tom slučaju je teret dokazivanja na trgovcu, odnosno tuženom u sporu. Teret dokazivanja je na trgovcu, da pokaže da je izvršio obaveze prethodnog obaveštavanja (čl. 13 ZZP), kao i da nije obavljao nepoštenu poslovnu praksu (čl. 17 ZZP).
Presuda u potrošačkim sporovima objavljuje se odmah po zaključenju glavne rasprave. Prilikom objavljivanja presude, sud će ukratko da je obrazloži i pouči stranku o uslovima pod kojima može da izjavi žalbu (čl. 493 ZPP). Presuda u potrošačkom sporu može da se pobija zbog bitne povrede postupka i pogrešne primene materijalnog prava, ali ne i zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Rok za podnošenje žalbe protiv presude je osam dana od dana objavljivanja presude, odnosno od dostave ako je presuda dostavljena stranci.