Ono što najčešće nazivamo prisluškivanjem domaće pravo poznaje kao tajni nadzor komunikacije i presretanje komunikacija. Ono je samo jedna od posebnih mera kojima nadležni državni organi tajno prikupljaju podatke u krivičnom postupku i osujećivanju pretnji po nacionalnu bezbednost. Spada u posebne mere jer se njime ograničava Ustavom Srbije zajamčeno pravo na tajnost komunikacije i zadire u privatnost pojedinca bez njegovog znanja.
Prisluškivanje podrazumeva uvid u sadržaj raznih oblika komunikacije konkretnih pojedinaca – pisama i drugih pošiljaka koje šalju i primaju, telefonskih razgovora koje vode, SMS poruka, govornih i video poruka, elektronske pošte. Kada je reč o telefonskom razgovoru, on može da se sluša paralelno dok traje i da se snimi. Prisluškivanje omogućava da se prate informacije razmenjene između pojedinih lica putem telefona, pošte ili interneta, kao i prateće informacije o komunikaciji – ko s kim komunicira, koliko često i kada, na koji način i na kom mestu.