Tokom prisluškivanja je moguće otkriti i informacije koje nisu u vezi s licem ili krivičnim delom zbog kojih se sprovodi prisluškivanje. Takve slučajno otkrivene informacije mogu da se koriste u krivičnom postupku samo ako se odnose na neko od teških krivičnih dela (vidi iznad), za koja se inače može odrediti prisluškivanje, bez obzira na to ko je otkriveni učinilac.
Ako se otkrije, na primer, da je lice počinilo krađu ili falsifikovalo ispravu, što su takođe krivična dela, takvi podaci pribavljeni prisluškivanjemne mogu se koristiti. Podaci o tim krivičnim delima mogu da se prikupe na drugi način.
Ako se slučajno otkrije drugi učinilac istog krivičnog dela zbog kojeg se primenjuje prisluškivanje, ili drugog krivičnog dela za koje se može primenjivati prisluškivanje, ti podaci se mogu dalje koristiti u krivičnom postupku.
Ako BIA i VBA otkriju krivično delo prilikom prisluškivanja u svrhu zaštite nacionalne bezbednosti, ti podaci se ne mogu koristiti u krivičnom postupku. Službe bezbednosti tako stečena saznanja dostavljaju nadležnom tužilaštvu, koje treba dalje da postupa po njima i ispočetka prikuplja dokaze za krivični postupak.