Lica protiv kojih se podaci prikupljeni prisluškivanjem koriste kao dokazi u krivičnom postupku imaju pravo da nakon saslušanja razmatraju sve dokazne materijale. Izuzetak mogu da budu materijali koji sadrže lične podatke trećih lica. Ukoliko se prikupljeni podaci ne koriste u postupku (vidi iznad), nadležni sudija može (ali ne mora) da obavesti lice da je bilo prisluškivano samo ako proceni da time neće ugroziti mogući krivični postupak.
Svako lice ima pravo da sazna koje njegove lične podatke nadležni organi poseduju i obrađuju. To pravo se opravdano ograničava kako bi se ostvarila svrha prisluškivanja – vođenje krivičnog postupka ili zaštita nacionalne bezbednosti. Ograničenje, međutim, mora da bude privremeno. To znači da, u jednom trenutku, lični podaci prikupljeni prisluškivanjem više ne moraju da se kriju od lica na koje se odnose jer više ne mogu da ugroze ni krivični postupak ni nacionalnu bezbednost. U tom trenutku, nadležni organ je dužan da licu, na njegov zahtev po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, obezbedi pristup tim podacima, njihovu ispravku, brisanje ili ograničenu obradu.