Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje tuđih razgovora, povreda tajnosti komunikacije, neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, prenos trećem licu i objavljivanje tako prikupljenih podataka predstavljaju različita krivična dela zbog kojih se protiv odgovornog lica može podneti krivična prijava. Za učinioce su propisane sankcije u rasponu od novčane do zatvorske kazne do tri godine. Kazne su oštrije ukoliko krivično delo počini službeno lice u vršenju službe. Pošto su podaci o primeni zakonitog prisluškivanja tajni, onaj ko ustupi te podatke neovlašćenim licima ili ih objavi, može da odgovara i za odavanje državne tajne.
Krivična prijava se podnosi nadležnom javnom tužiocu, pismeno – putem pošte ili mejla, ili usmeno – putem telefona ili saopštavanjem ovlašćenom licu u prostorijama tužilaštva, o čemu se sastavlja zapisnik. Krivična prijava nema propisanu formu i besplatna je. Podnosilac treba da opiše svojim rečima kada, kako i gde je izvršeno krivično delo, ali ne mora pri tome da barata pravnim terminima. Lažno prijavljivanje je kažnjivo.