U načelu, prisluškivanje traje samo onoliko koliko je neophodno za ostvarenje njegove svrhe. Ako je svrha ostvarena – na primer, prikupljeno je dovoljno dokaza, uhapšen je osumnjičeni, bezbednosna pretnja je neutralizovana – prisluškivanje mora da se obustavi i pre predviđenog roka. Prisluškivanje, međutim, ne može da ide u nedogled, već mora da se okonča u predviđenom roku čak i ako svrha nije ostvarena.
Prisluškivanje uvek mora da bude samo privremena mera i ne sme da se primenjuje duže od godinu dana.
- Kada se prikupljaju dokazi u krivičnom postupku, prisluškivanje se određuje na najduže tri meseca i može se još jedanput produžiti za isti period. Dodatno, za krivična dela koja spadaju u nadležnost posebnih tužilaštava (vidi iznad), primena se može produžiti još dva puta, tako da bi formula izgledala ovako: 3 + 3 + (3 + 3) = 12 meseci.
- Kada policija želi da uhapsi osumnjičenog, prvobitni rok za prisluškivanje je šest meseci i može još samo jedanput da se produži na isti period, opet uz obrazloženi predlog direktora policije. Dakle, 6 + 6 = 12 meseci. Isto važi i za vojnu policiju.
- Kada bezbednosne službe prisluškuju u svrhu zaštite nacionalne bezbednosti, važe sledeće formule – za BIA: 3 + 3 + 3 + 3 = 12 meseci, a za VBA: 6 + 6 = 12 meseci.