Smeju da se prisluškuju jedino lica za koja postoji osnov sumnje (vidi ispod) da pripremaju određeno teško krivično delo ili su ga već izvršila, odnosno da samostalno ili u okviru neke grupe ili organizacije pripremaju radnje usmerene protiv bezbednosti Republike Srbije.
Ne treba, međutim, zaboraviti da se prisluškivanjem ovih lica istovremeno prisluškuju i treća lica s kojima oni komuniciraju. To znači da i treća lica bivaju povremeno zahvaćena tajnim nadzorom, ali samo dok komuniciraju s licem koje je podvrgnuto nadzoru. Nadzor ne postoji u ostalim komunikacijama trećih lica, osim ako se u međuvremenu utvrdi da postoji osnov sumnje i za ta treća lica da budu zasebno stavljena pod mere prisluškivanja.
U skladu sa svojim delokrugom rada, pojedini nadležni organi imaju ograničen krug lica koja smeju da prisluškuju. Na primer, Vojnobezbednosna agencija i vojna policija mogu da primenjuju ovu meru samo prema pripadnicima Vojske Srbije i zaposlenima u Ministarstvu odbrane, dok Sektor unutrašnje kontrole policije nadzire samo zaposlene u MUP-u.