O primeni mere prisluškivanja uvek odlučuje jedino sud. Sud to, međutim, nikad ne čini samoinicijativno, već na predlog javnog tužioca ili čelnika policije i službi bezbednosti. Ovaj lanac, predlaganje – odobravanje – izvršavanje (potom i kontrola, vidi ispod), neophodan je kako bi se izbegla proizvoljnost i zaštitila prava građana. Dakle, niti nadležni organ sme da prisluškuje bez sudskog naloga, niti sud sme da izda takav nalog bez obrazloženog predloga.
Ne može bilo ko od zaposlenih u VBA, BIA, policiji ili vojnoj policiji da se obrati bilo kojem sudu. Zakonski je uređeno ko je ovlašćeni predlagač i koji sud je nadležan za svakog od ovih aktera, zavisno od svrhe prisluškivanja.
- U krivičnom postupku, prisluškivanja predlaže javni tužilac, a odobrava sudija za prethodni postupak, bez obzira na to koji nadležni organ izvršava meru.
- Kada policija hoće da uhapsi osumnjičenog, primenu predlaže direktor policije, a odobrava predsednik ili za to ovlašćen sudija Vrhovnog kasacionog suda. U slučaju vojne policije, nadležan je isti sud(ija), ali je predlagač načelnik Uprave vojne policije u okviru Generalštaba Vojske Srbije.
- Kada neka od službi bezbednosti hoće da zaštiti nacionalnu bezbednost, direktor BIA ili VBA upućuje predlog nadležnom sudu. Mere BIA odobrava predsednik Višeg suda u Beogradu ili ovlašćeni sudija posebnog odeljenja tog suda, dok mere koje predlaže i izvršava VBA mora da odobri ovlašćeni sudija Vrhovnog kasacionog suda.