Ako mu je sve jasno i prijava se odnosi na korupciju, javni tužilac pokreće istragu. Ako ne može da oceni da li je prijava istinita ili podaci nisu dovoljni za odluku o istrazi, onda prikuplja podatke – sâm ili preko policije, od građana ili od drugih državnih organa. Policija je dužna da postupi po zahtevu javnog tužioca i da ga obavesti o merama i radnjama koje je preduzela najkasnije u roku od 30 dana. Javni tužilac i svi drugi su dužni da prilikom prikupljanja obaveštenja i davanja podataka postupaju obazrivo, vodeći računa da se ne naškodi časti i ugledu lica na koje se podaci odnose. Javni tužilac odbacuje krivičnu prijavu rešenjem:
- ako smatra da nije počinjeno krivično delo korupcije niti neko drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti (već, na primer, uvreda koja se goni po privatnoj tužbi);
- ako je nastupila zastarelost (za lakše slučajeve korupcije, ona nastupa pet godina nakon događaja, za većinu težih slučajeva posle deset godina), amnestija ili neki drugi razlog koji isključuje gonjenje.
Kada odbaci krivičnu prijavu, tužilac o tome, zajedno s razlozima, obaveštava oštećenog u roku od osam dana i poučava ga o pravu da sâm preduzme krivično gonjenje. Dakle, ako hoćete da dobijete obaveštenje od tužioca, bilo bi dobro da ga podacima iz prijave uverite da ste oštećeni korupcijom (npr. da ste teže ostvarili svoje pravo zato što je neko drugi dobio mogućnost da ga ostvari preko reda) i, naravno, da ostavite kontakt podatke kako bi mogli da vam dostave ovakvo obaveštenje.