Kao što smo rekli, male su šanse da će iko osim neposrednih učesnika opaziti slučaj koji van svake sumnje predstavlja korupciju. Ipak, mnogo su veće šanse da ćete primetiti kršenje nekog antikorupcijskog propisa, koje povlači sa sobom prekršajnu odgovornost. Mnogi građani, a pogotovo javni službenici, tako mogu da uoče ili da saznaju da je probijen rok za popravku mosta, a da nije naplaćena odšteta od izvođača; da direktor javnog preduzeća nije izabran na konkursu i da je isteklo vreme koje može da provede kao vršilac dužnosti; da nije objavljena celovita konkursna dokumentacija za javnu nabavku; da je iz budžeta dat novac nekom udruženju bez organizovanja konkursa;da je javni funkcioner na otvaranju novog puta propagirao svoju političku stranku; da je predsednički kandidat imao predizborni skup u restoranu, a da se u izvešaju o finansiranju kampanje ne navodi ni trošak tog događaja ni besplatna usluga ugostitelja; da organ vlasti nije objavio podatak o broju stvarno zaposlenih u informatoru o radu.
Iza svake od opisanih situacija može da stoji korupcija, a ne mora ni u jednoj. Kao građanin, to ne morate ni da utvrđujete. Učinićete dosta ako slučaj mogućeg kršenja zakona prijavite organu nadležnom za nadzor. To može biti, na primer, Agencija za borbu protiv korupcije, Uprava za javne nabavke, budžetska inspekcija. Uvek se možete obratiti i nevladinoj organizaciji za koju znate da prati primenu tog zakona, a u svakom slučaju antikorupcijskom savetovalištu udruženja Transparentnost – Srbija. Isto tako, dobro je da pomognete instituciji i sistemu da sami reše probleme u svojim redovima. Skrenite pažnju na nezakonitost rukovodiocu (npr. predsedniku suda, načelniku opštinske uprave), posebnoj službi unutrašnje kontrole (kakva postoji, na primer, u policiji i carini), inspekciji (npr. upravna, zdravstvena, prosvetna) ili nadređenom organu (npr. ministarstvu, ako opštinska inspekcija nije radila kako treba).