Pravo na zaštitu
Pre svega, to je zabrana da uzbunjivač pretrpi štetne posledice zbog svog čina, da bude „stavljen u nepovoljniji položaj” i pravo na otklanjanje tih posledica. Radi te zaštite, primenjuje se obrnuti teret dokazivanja. Na primer, ako zaposleni prijavi neku nezakonitu radnju svog šefa, pa potom dobije premeštaj, otkaz ili mu bude umanjena zarada, poslodavac će morati da dokazuje da ta odluka nije bila odmazda zbog uzbunjivanja. Štaviše, sud će na zahtev uzbunjivača privremeno suspendovati štetnu odluku, dok se ne okonča sudski postupak.
Skrivanje identiteta
Kao uzbunjivači imate i neka posebna prava, koja su nešto veća nego kod drugih prijavitelja korupcije. Onaj kome se obratite kao uzbunjivač dužan je da štiti vaše podatke o ličnosti, osim kada je otkrivanje neophodno radi postupanja državnog organa, o čemu moraju da vas obaveste. Vaš identitet posebno ne bi smeli da otkriju onome na koga ste ukazali kao na aktera korupcije. Zaštita identiteta može biti još snažnija ukoliko uzbunjivanje izvršite anonimno.
Naknada štete
Naravno, ako pretrpite štetu zbog uzbunjivanja, imate pravo ne samo na prestanak odmazde, već i na naknadu štete.
Ko nema pravo na zaštitu?
Nema zaštitu onaj koji namerno dostavlja dezinformaciju ili koji traži neku protivpravnu korist. Ako ste imali dobrih razloga da verujete u istinitost prijavljenih informacija, i dalje ćete imati pravo na zaštitu, čak i ako se ispostavi da nije bilo korupcije ili drugog kršenja zakona.