Kao građani nemate dužnost da utvrđujete da li je zaista došlo do korupcije i ko je za nju kriv, niti da prikupljate dokaze. Dovoljno je da prijavite sumnju o tome da se dogodila neka nezakonita ili štetna pojava. Međutim, ako pre prijavljivanja želite da steknete snažnije uverenje o događaju ili da otklonite nedoumice, ponekad i za to postoji pouzdan način. Neke provere su potpuno bezbedne, jer ih možete obaviti anonimno, uvidom u javne registre na internetu ili pretragom podataka na sajtovima državnih organa. Tako, na primer, možete da se uverite da je direktor sportskog centra, za koga sumnjate da se naglo obogatio korupcijom, u vanrednom izveštaju prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije značajno povećanje imovine koje potiče od nasledstva. I obrnuto, provera može da ojača vaše ranije sumnje.
Još više se može saznati traženjem informacija od javnog značaja. To se radi slanjem zahteva za pristup organima vlasti, a ukoliko oni ćute ili odbiju zahtev, ulaganjem žalbe Povereniku. Prednost ovog pristupa je što će prijava sumnje na korupciju biti argumentovanija. Nedostatak je što oni koji su umešani u korupciju mogu da shvate šta radite i da uklone neke dokaze. Takođe, ako proveravate na ovaj način, može vam biti teže da kasnije očuvate anonimnost, ako nakon provera rešite da prijavite korupciju. Informacije o podnošenju zahteva, brojni primeri i obrasci dostupni su na sajtu Poverenika za informacije.