Mnogi prijavitelji korupcije jesu uzbunjivači, ali ne svi. Da bi neko bio uzbunjivač, moraju da se ispune zakonski uslovi, koji ne važe za prijavitelje korupcije. Na primer, uzbunjivač mora da bude u nekom odnosu sa institucijom ili firmom u kojoj je došlo do nepravilnosti (npr. zaposleni, korisnik usluga, poslovni partner). Korupciju u toj istoj instituciji ili firmi može da prijavi bilo ko. Dalje, da bi neko bio uzbunjivač i uživao zakonsku zaštitu po tom osnovu, mora da prijavi nezakonitu ili štetnu radnju u roku od godinu dana od saznanja. S druge strane, iako se Zakon o zaštiti uzbunjivača naziva antikorupcijskim, uzbunjivači mogu biti lica koja prijavljuju bilo koju nezakonitost – npr. kršenje pravila o zabrani pušenja ili zaštiti životne sredine.
Kako da dobijem „status uzbunjivača”?
Ne postoji neko formalno dodeljivanje „statusa uzbunjivača”, to je bilo po nekim ranijim propisima. Da li neko ispunjava uslov da bude uzbunjivač postaje bitno tek kada se poziva na neka posebna prava koja pripadaju uzbunjivačima.