Obraćanjem javnom tužiocu ili policiji učinili ste pravu stvar. Međutim, možete se i dodatno obezbediti, naročito ako sumnjate da su i tužilac ili policijski rukovodilac nekako povezani s onima koje sumnjičite. Recimo, ako prijavite slučaj Agenciji za borbu protiv korupcije, ona bi trebalo da se interesuje za ishod postupanja po prijavi i nakon što je prosledi tužilaštvu. To bi moglo da poveća šanse da slučaj bude brže ispitan. Agencija može da otkrije vaš identitet jedino sudu. Na osnovu vaše predstavke, Agencija može da predloži drugom organu da izvrši nadzor. Ukoliko organ odbije da to učini, dužan je da Agenciji pismeno obrazloži razloge.
Kada Agencija posumnja da bi moglo doći do korupcije, daje preporuku organu vlasti šta da uradi da bi se stanje popravilo i rok da to učini. Ako posumnja na krivično delo ili prekršaj, kad u postupku po predstavci nađe da postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili prekršaj ili povreda dužnosti iz radnog odnosa, Agencija podnosi nadležnom organu krivičnu prijavu, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka. Ovaj organ je dužan da u roku od 90 dana obavesti Agenciju o tome šta je preduzeo, a Agencija o ishodu obaveštava vas.
Takođe, podnošenje prijave nekom drugom organu povećava šanse da vaš identitet ostane sakriven, što je značajno ukoliko nemate nimalo poverenja u tužilaštvo i policiju, a imate u organ kojem se obraćate. Kada birate kome ćete se sve obratiti, nemojte preterivati. Pisanje „na sve adrese” naizgled povećava šanse da se bar neko zainteresuje za slučaj. U stvarnosti, efekat je upravo suprotan – kada je mnoštvo „prozvanih”, svako će očekivati da neko drugi sa spiska uzme stvar u svoje ruke i ispita slučaj.