izvestaj-o-pracenju.png

Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu

Predmet ovog Izveštaja je analiza stanja u pravosuđu Srbije, prema važećem pravnom okviru, u datom institucionalnom okruženju i stvarnim okolnostima koje bitno utiču na ostvarivanje i zaštitu prava građana u postupku pred sudom, kao i kod ostvarivanja drugih prava i interesa građana u okviru pravosudnog sistema, uključujući pravosudne usluge. Izveštaj treba da popuni postojeću prazninu na planu nezavisnog mehanizma praćenja napretka reforme pravosuđa zasnovanog na činjenicama i dokazima. Treba imati u vidu da postojeći institucionalni mehanizmi procene rezultata i nadgledanja napretka u reformi pravosuđa ne odražavaju u dovoljnoj meri složenost problema na nivou pojedinačnih slučajeva i situacija sa kojima se građani susreću prilikom suočavanja sa sudom ili tužilaštvom, pa se javlja potreba za dopunom ovih analitičkih instrumenata dodatnim kvantitativnim i kvalitativnim ocenama. Pored toga, u dosadašnjoj analitičkoj praksi organizacija civilnog društva, preovlađuje fragmentarni pristup, kojim se obrađuju pojedine uže tematske celine od značaja za pristup pravdi ili zaštitu prava, dok je ovaj izveštaj prvi pokušaj da se obuhvati celina pravosudnog sistema.

 

Svrha ovog izveštaja je da posluži kao nezavisni mehanizam praćenja napretka u pravosudnim reformama posmatrano iz ugla građana i stvarnih uslova za njihov pristup pravdi, koji daje objektivnu ocenu stanja i preporuke za unapređenje, zasnovano na činjenicama i nezavisnim stručnim ocenama, a prema posebno razvijenoj metodologiji. Izveštaj je istovremeno dopunski i komplementaran sa navedenim institucionalnim mehanizmima praćenja i izveštavanja, kao što su izveštaji o sprovođenju Akcionog plana za poglavlje 23, koji se priprema i izrađuje u sklopu procesa pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, i redovni izveštaji o radu sudova i tužilaštava, bazirani na zvaničnoj sudskoj i tužilačkoj statistici. 

 

Svrha izveštaja nije da iz „ptičje perspektive“ posmatra celinu pravosudnog sistema i daje ocene prema zvaničnim podacima o radu pravosudnih organa, kao što to čine državne institucije nadležne za formulisanje javnih politika u oblasti pravosuđa, već da pruži pogled „iz prizemlja“, iz diskursa pojedinaca koji imaju potrebe da pred sudom štite svoja prava. S obzirom na ovakav pristup, u pitanju je jedinstvena metodologija, koja je posebno razvijena za potrebe izrade ovog izveštaja, i koja ovaj diskurs pojedinca razlaže na objektivne kriterijume, definisane putem indikatora i standarda, i izložene u sedam ključnih oblasti.

 

Podaci prikupljeni i prikazani u izveštajima o praćenju služiće za definisanje predloga civilnog društva u tekućim i predstojećim procesima formulisanja javnih politika u oblasti pravosuđa koje podržavaju potrebe građana. Kontinuirano praćenje reforme pravosuđa od strane organizacija civilnog društva, koje se oslanja pre svega na percepciju korisnika sistema, stručne, kao i celokupne javnosti, važno je sa aspekta jačanja participativnosti i inkluzivnosti procesa praćenja reforme pravosudnog sistema. Krajnji cilj ovde izloženog procesa praćenja i izveštavanja je da doprinese boljem razumevanju dosadašnjih rezultata reformskog procesa u oblasti pravosuđa i ukaže na moguća poboljšanja i pravce budućih strateških aktivnosti u oblasti reforme pravosuđa.

 

Ceo izveštaj možete pogledati OVDE.

Prijavite se

Pretraga

Alati Pristupačnosti