matt-chesin-zi-vwzbbwj8-unsplash.jpg

Šta učiniti ako se zateknete na mestu izvršenje krivičnog dela?

dr Aleksandar Trešnjev - Sudija krivičnog odeljenja Višeg suda u Beogradu i član Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja CEPRIS

Autor fotografije: Matt Chesin / Unsplash

 

Malo ljudi ima priliku da se zatekne na mestu izvršenja krivičnog dela, ali ako se ipak zateknete, kasno je da tek tada počnete da razmišljate šta treba da radite. Zato je možda bolje da se na vreme informišete.

 

Skoro po pravilu sva lica koja se zateknu na mestu izvršenja krivičnog dela ponašaju se ili tako što odmah pobegnu sa lica mesta ili pak sami pokušaju da sprovedu neku svoju istragu, trude se da obezbede i fiksiraju tragove izvršenja krivičnog dela, raspitaju se šta se desilo i sl. I jedan i drugi način su pogrešni. Ako se zateknete na mestu izvršenja krivičnog dela, prvo što treba da učinite jeste da utvrdite da li ima povređenih, te ukoliko ih ima da im pružite prvu pomoć, da pozovete hitnu pomoć (od toga možda zavisi nečiji život) i odmah zatim pozovete policiju, a policija će izaći na lice mesta radi vršenja uviđaja i prikupljanja dokaza.

 

Činjenica da ste se zatekli na mestu izvršenja krivičnog dela (još u toku izvršenja ili neposredno nakon toga), znači da ćete se kasnije, u krivičnom postupku, najverovatnije pojaviti kao okrivljeni, svedok ili oštećeni.

 

Ukoliko ste učinilac krivičnog dela protiv vas će biti pokrenut krivični postupak. Кao okrivljeni, osim u jednom slučaju, niste dužni da se zadržite na mestu izvršenja krivičnog dela, ali je savet da u svakom slučaju tu ostanete i sačekate policiju. Moguće je da postoje brojne olakšavajuće okolnosti ili da ste učinili bitno blaže delo u odnosu na ono za koje će vas kasnije tužilac teretiti. Stoga, može biti u vašem interesu da ostanete na licu mesta i ukažete policiji na sve detalje onoga što se desilo. Nisu retki slučajevi da neko lice postupa u nužnoj odbrani, u stanju patološkog afekta (jake razdraženosti), u zabludi i sl, a to sve može biti od uticaja na pravnu kvalifikaciju ili samo postojanje vaše krivice. Ukoliko odmah ne ukažete na pojedine tragove, takvi dokazi će se kasnije mnogo teže prikupiti. Od velike pomoći vam može biti i da odmah pozovete svog advokata, ukoliko ga imate, jer je najteže zastupati samog sebe. Čak ni advokati ne zastupaju sami sebe,  a u advokatskim krugovima kruži šala, da advokat koji sam sebe zastupa, ima magare za klijenta.

 

Jedini slučaj kada ste, kao učinilac krivičnog dela, dužni da ostanete na licu mesta, jeste kada je potrebno da ukažete pomoć povređenima, ukoliko ste izvršili krivično delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja. U suprotnom, ukoliko kao vozač motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva ostavite bez pomoći lice koje je tim prevoznim sredstvom povređeno ili čiju ste povredu tim sredstvom prouzrokovali, činite još jedno krivično delo, a to je nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi (član 296. Кrivičnog zakonika). Ni u ovom slučaju niste dužni da sačekate policiju, već samo da pružite pomoć povređenima.

 

Ukoliko se kao svedok zateknete prilikom izvršenja krivičnog dela, ono što treba da učinite jeste da pokušate da zapamtite što verodostojnije šta se desilo, posebno je važno da se obrati pažnja i na detalje, jer od toga nekada zavisi uspešno vođenje krivičnog postupka. Važno je obratiti pažnju na to kako je učinilac krivičnog dela izgledao, da li je imao neku specifičnu karakteristiku (crte lica, način hoda, i sl.), kako je bio obučen, kome je prišao, kojom putanjom se kretao, ukoliko se pojavio neki automobil, treba upamtiti broj registarske tablice vozila i sl.

 

Čim budete u prilici, napravite sebi podsetnik šta ste videli, jer vremenom sećanja blede, a svaki kasniji pokušaj da se prisetite šta se desilo, vodi tome da u sećanju konstruišete detalje koji realno nisu postojali. U praksi su poznati slučajevi konfabulacija. Naime, neretko se dešava da nas mozak vara, ukoliko nešto nismo videli ili opazili, na osnovu dosadašnjih iskustava, naš mozak će logički zaključiti kako se određeni događaj desio i to nam predstaviti kao naše sećanje. Tako, na primer, ukoliko vidimo vatru, logički ćemo zaključiti da smo videli i dim i osetili garež, ili ako vidimo da neko nožem ubada drugo lice, mozak će zaključiti da smo videli i krv, iako to ne mora da bude slučaj. Svedok koj je na ovaj način nešto zaključio, ubeđen je u svoja sećanja, pa sve i da ga podvrgnete poligrafskom ispitivanju (detektor laži), poligraf bi pokazao da svedok ne laže, iako se određeni događaj objektivno drugačije odigrao.

 

Tragovi izvršenja krivičnog dela mogu se nalaziti svuda. Nekada i najsitniji detalj može rešiti vrlo komplikovan slučaj. Tragovi se nalaze na mestu i oko mesta izvršenja krivičnog dela ali i na žrtvi, pa je u tom smislu važno da se svi tragovi obezbede. Ukoliko se zateknete na mestu izvršenja krivičnog dela, nikako ne treba samoinicijativno nešto dirati ili pomerati, jer svako neprofesionalno baratanje i pomeranje predmeta može da usloži situaciju i oteža obezbeđenje dokaza za krivični postupak koji će slediti. Posebno treba napomenuti da DNК tragovi i tragovi papilarnih linija (otisak prsta), iščezavaju tokom vremena ali se mogu i obrisati ili kontaminirati. To će se desiti ukoliko svoj genetski materijal ,,posejete” preko genetskog materijala lica koje se nalazilo tu pre vas. U tom smislu ne treba se mnogo šetati niti na drugi način ,,zagađivati” lice mesta. 

 

Treba imati u vidu da se tragovi izvršenja krivičnog dela mogu nalaziti i u neposrednoj blizini. U praksi nisu retki slučajevi da se noževi, sekire, pištolji, nađu vrlo blizu mestu izvršenja krivičnog dela. Takve predmete nikako ne treba dirati i ukoliko na njih naiđete, važno je policiji ukazati gde se oni nalaze. U sudskoj praksi su zabeleženi slučajevi da se delovi vozila posle saobraćajne nesreće, a usled siline udarca, zateknu i po nekoliko desetina metara udaljeni od samog mesta saobraćajne nesreće.

 

Važno je imati u vidu da se tragovi izvršenja krivičnog dela, naročito kod nasilnog kriminaliteta, često mogu zateći na samoj žrtvi. Žrtva često ima povrede koje mogu biti različitog intenziteta, od onih koje su opasne po život, do manjih i bezazlenih. Teže povrede se po pravilu medicinski saniraju, dok se lekari često ne bave manjim beznačajnim povredama, a one upravo mogu biti od velikog značaja za rasvetljavanje krivičnog dela. Primera radi, par sitnih oguljotina u predelu usta žrtve, su povrede kojima se lekari prilikom pružanja medicinske pomoći, zasigurno neće baviti, a upravo takva povreda bi mogla da ukažu da su u pitanju povrede od noktiju, jer je učinilac držao ruku preko usta žrtve. Ukoliko žrtva zadobije bilo kakvu povredu, dobro bi bilo da čim bude u prilici slika te povrede, jer povrede isceljuju, a krivični postupak se neće toliko brzo okončati. Ukoliko ste u prilici, trebalo bi i da kontaktirate nekog od lekara sudske medicine, on će vas uputiti na ambulantu sudske medicine, u kojoj će se na stručan način opisati vaše povrede.

 

Кada su u pitanju žrtve seksualnog kriminaliteta, nepisano pravilo je da žrtve odmah nakon izvršenog krivičnog dela odu kući i istuširaju se, čime praktično sa sebe speru sve tragove (DNК materijal, semenu tečnost, epitel i druge tragove učinioca), a pravilno fiksiranje tih tragova bi mogao da bude od krucijalnog značaja za otkrivanje i procesuiranje  učinioca.

 

Ukoliko niste okrivljeni, a pobegnete sa lica mesta, to je praktično najugodnija situacija po vas, jer nećete morati da se pojavljujete kao svedok u krivičnom postupku. Međutim, pomislite na to da pravda može ostati nezadovoljena, da se određeni krivični postupak možda može rešiti samo uz vaše svedočenje. Pomislite na to kako biste se osećali da ste vi, ili neko vama blizak, žrtva krivičnog dela, a da neko drugi pobegne sa mesta izvršenja krivičnog dela, samo da ne bi svedočio.

 

Oštećeni izvršenjem krivičnog dela bićete ako vam je neko lično ili imovinsko pravo povređeno ili ugroženo. To što ste oštećeni krivičnim delom ne znači da u krivičnom postupku nećete biti ispitani u svojstvu svedoka, pa bi u tom smislu valjalo prihvatiti sve sugestije koje se odnose na svedoke.

 

Кao oštećeni pozovite policiju bez obzira što u prvom trenutku mislite da to možda nije važno i da nećete prijavljivati krivično delo. Za najveći deo krivičnih dela krivični postupak se vodi, mimo vaše volje, po službenoj dužnosti. Odmah nakon određenog događaja i ne možete znati kakve sve posledice mogu nastupiti. Dešavaju se slučajevi saobraćajnih nesreća u kojima na prvi pogled deluje da niko nije povređen, a tek se posle par dana ispostavi da su nastupile teške telesne povrede, kao što su povrede unutrašnjih organa.

 

I pored toga što ste savesno pročitali sva uputstva, ja vam želim da se nikada ne zateknete na mestu izvršenja krivičnog dela.

 

 

Ostavite komentar:

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga