Najave događaja

svetlana-nenadic-2.jpg

Koji je posao javnog tužilaštva?

Svetlana Nenadić - Zamenik javnog tužioca u i osnovnom tužilaštvu u Beogradu

Autor fotografije: Timon Klauser
 


Retko ko proživi život, a da nikada nije imao posla sa sudom. Čak i ukoliko se nekome desi da još uvek nije imao priliku da uđe u sudnicu, zasigurno zna šta je posao sudije i čemu sud služi.

                Za razliku od sudija, tužioci su manje poznati. Samo oni koji su imali posla sa krivičnim pravosuđem, bilo kao okrivlјeni ili oštećeni, jasno prepoznaju ko je tužilac i šta on radi. Slikovito rečeno, tužilac je manje poznat i manje popularan brat blizanac sudije.

                U čemu su sličnosti, a u čemu razlike između sudija i tužilaca, odnosno suda i tužilaštva?

                O sličnostima: Prvo, i sud i tužilaštvo su državni organi i deluju u javnom, a ne u privatnom interesu. Dakle, sud i tužilaštvo ne mogu biti servis koji pruža usluge samo jednoj strani. Drugo, i sud i tužilaštvo štite slobode i prava građana, ustavnost i zakonitost. Nјihov posao nije samo da reše konfilkt ili da sprovedu pravdu, već su dužni da pri tom vode računa o pravima i slobodama, kako učesnika postupka, tako i onih koji to nisu. Treće, kvalifikacije potrebne da bi ste postali sudija ili tužilac su iste i podrazumevaju godine rada i školovanja nakon završenog pravnog fakulteta. Četvrto, sud i tužilaštvo se najčešće nalaze u istoj zgradi.

                O razlikama: Prvo, sud postupa u krivičnim predmetima, ali i u postupcima koji služe rešavanju različitih vrsta sporova koji nastaju kako među lјudima (tzv. fizičkim licima), tako i među firmama (tzv. pravnim licima). Tužilaštva se suštinski bave samo krivičnim pravom, odnosno krivičnim progonom okrivlјenih lica. Drugo, za razliku od suda, tužilaštvo ne odlučuje o Vašim osnovnim pravima, na primer pravu na slobodu, niti može da Vas osudi ili oslobodi. Treće, sud je nezavistan i samostalan, a tužilaštvo je, na žalost, samo samostalno, ali ne i nezavisno. Četvrto, za razliku od sudije koji je nezavistan u radu, u javnom tužilaštvu postoji jasna hijerarhija regulisana kroz mehanizam obaveznih uputstava po kojima je dužan da postupa svaki nosilac javnotužilačke funkcije.

                Ukoliko Vas je metod sličnosti/razlike zbunio, pokušaćemo da pojednostavimo stvari. Šta je tužilaštvo? Tužilaštvo je poseban državni organ piramidalno hijerarhijski ustrojen, na čijem vrhu se nalazi Republički tužilac. Tužilaštva se dele, od najnižeg ka najvišem nivou, na osnovna, viša, apelaciona i Republičko. Postoje i dva specijalizovana tužilaštva – Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine. Na čelu svakog tužilaštva se nalazi jedna osoba – javni tužilac koji ujedno i rukovodi radom tužilaštva. Kao što u svakom sudu radi više sudija, tako i u svakom tužilaštvu radi više zamenika javnog tužioca čiji je posao da, uz pomoć ostalih zaposlenih, ostvaruju funkciju tužilaštva. Pravila po kojima tužilac postupa jasno su definisana zakonima i postoji malo prostora za improvizaciju. Pored pravila određenih zakonom, koja liče na pravila neke složene društvene igre, tužilac je dužan da se pridržava i određenih načela. Tako, tužilac je dužan da vrši svoju fukciju stručno, savesno, nepristrasno, pravično i bez nepotrebnog odlaganja, posebno vodeći računa o zaštiti oštećenih i sprečavanju diskriminacije po bilo kom osnovu.

Šta konkretno tužilac radi? Tužilac preduzima „krivično gonjenje“ okrivlјenih lica. Ukoliko je neko zbunjen rogobatnom i zastrašujućom formulacijom „krivičnog gonjenja“, ukazujemo da ovaj termin ne označava i ne sme da označava proganjanje ili uznemiravanje okrivlјenog niti bilo kog drugog lica. Naprotiv, pojam „krivičnog progona“ znači da javni tužilac primenjuje precizna pravila definisana procesnim zakonom na osnovu kojih nastoji da utvrdi činjenice i prikupi dokaze kako bi utvrdio da li postoji određeni stepen verovatnoće da je okrivlјeni izvršio krivično delo. Ukoliko utvrdi da postoji potreban nivo sumnje da je okrivlјeni izvršio krivično delo, tužilac predmet iznosi pred sud tako što protiv okrivlјenog podnosi optužni akt.

Dakle, tužilac vrši svoju nadležnost od trenutka izvršenja krivičnog dela do pravnosnažne presude. Kako to izgleda? Kada bude izvršeno krivično delo policija o saznanjima obaveštava tužioca. U zavisnosti od vrste krivičnog dela i hitnosti postupanja obaveštavanje se vrši pisanim putem ili preko telefona tužiocu koji je dežuran 24 sata.Tužilac rukovodi ovom fazom postupka koja se zove predistražni postupak, iako većinu radnji preduzima policija.Tužilac može da odredi zadržavanje osumnjičenih lica u trajanju od 48 sati, nakon čega može da predloži i određivanje pritvora okrivlјenim licima. O pritvoru odlučuje sudija za prethodni postupak. Potom, sledi druga faza postupka – istraga. Tokom ove faze tužilaštvo prikuplјa dokaze tako što saslušava okrivlјenog, ispituje svedoke, pribavlјa druge dokaze. U ovoj fazi postupka tužilac procenjuje da li raspolaže dovolјnim dokazima za sledeću fazu postupka – optužnicu. Ukoliko u toku istrage pribavi dovolјnodokaza, tužilac podiže optužnicu čime otvara sledeću fazu postupka, a to je suđenje.

Suđenje je prva faza u kojoj deluje sud, ukoliko nije bilo prethodne potrebe za delovanjem sudije za prethodni postupak. Suđenje u krivičnim predmetima dosta liči na suđenja koja gledate na filmovima ili serijama. Suštinski, postoje tri centralne figure – sudija, tužilac i okrivlјeni sa njegovim braniocima. Suđenja su javna i sprovode se po strogim zakonskim pravilima. Na suđenju se izvode dokazi. Konačan ishod suđenja je osuđujuća, oslobađajuća ili odbijajuća presuda koja se donosi iz određenih formalnih razloga. Ukoliko tužilac nije zadovolјan odlukom suda, on može da uloži žalbu. O žalbi odlučuje nadležni sud. Žalbeni sud može da donese konačnu odluku ili da predmet vrati na ponovno suđenje.

                Opisali smo osnovnu nadležnost tužioca u jednom idealnom slučaju. Međutim, u praksi su takvi slučajevi retkost. Naime, veliki broj krivičnih prijava bude odbačen u ranim fazama postupka, tako da i ne dolaze do suda. Za razliku od advokata koji zastupa Vaš privatni interes, javni tužilac zastupa javni interes i nastaviće krivično gonjenje samo ukoliko raspolaže dokazima dovolјnim za gradnju potrebnog nivoa sumnje. Jednostavnije, ne postoji obaveza javnog tužioca da podigne optužnicu na osnovu krivične prijave. On će tako postupiti samo ukoliko za podizanje optužnice ima dovolјno dokaza. Veliki broj krivičnih prijava se rešava i takozvanim „oportunitetom“. U ovom slučaju tužilac nudi okrivlјenom da izvrši određenu obavezu (kao što je uplata novca u humanitarne svrhe, naknada štete, podvrgavanje lečenju ili terapiji) u određenom vremenskom periodu, a zauzvrat se tužilac obavezuje da će odbaciti krivičnu prijavu ukoliko ta obaveza bude uspešno izvršena. Ukoliko okrivlјeni obavezu izvrši krivična prijava se odbacuje i obustavlјa se krivični progon. Oportunitet predstavlјa neku vrstu „nagodbe“ između tužilaštva i okrivlјenog i primenjuje se samo za lakša krivična dela, po pravilu samo u odnosu na one okrivlјene koji ranije nisu osuđivani. I konačno, svima je iz filmova poznat sporazum o priznanju krivičnog dela. Već neko vreme ovaj pravni institut je deo i našeg procesnog zakonodavstva i uspešno se primenjuje. U suštini, sporazum između tužioca i okrivlјenog predstavlјa dogovor oko vrste i visine krivične sankcije uz prethodni uslov da okrivlјeni priznaje izvršenje krivičnog dela. Iako se radi o sporazumu dve strane, on mora biti potvrđen od strane suda.

                Opisane faze postupka i pravila mogu da deluju zbunjujuće. Ipak, u stvarnosti ona su još složenija i svako njihovo pojednostavlјenje predstavlјa dodatan rizik. Nadamo se da smo bar malo uspeli da Vam približimo rad javnog tužilaštva. Tekstovi koji slede na ovom blogu će dodatno pomoći da nas bolјe razumete. Stoga, pratite nas!

Ostavite komentar:

Komentar je dodat i čeka odobrenje.

Smernice za objavljivanje sadržaja

Autori i komentatori sadržaja na Platformi Otvorena vrata pravosuđa individualno su odgovorni za sadržaj objavljenih tekstova, informacija i komentara. Ipak, Platfoma će voditi računa da sadržaj bude dozvoljen za objavljivanje u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i Zakonom o elektronskim medijima.

Neće biti objavljeni sadržaji:

Autori tekstova, informacija i komentara koji su sudije, tužioci, zamenici tužilaca i advokati će postupati u skladu sa Zakonom o sudijama, Zakonom o javnom tužilaštvu, Zakonom o advokaturi i profesionalnim kodeksima.

Sudije, tužioci i zamenici javnih tužilaca neće:

Prijavite se

Pretraga