U trećoj fazi ispituje se prihvatljivost predstavke, odnosno jesu li ispunjeni svi formalni kriterijumi kako bi komitet mogao da odlučuje da li je došlo do povrede prava.
U prethodnom odeljku naveli smo koje elemente mora da sadrži svaka predstavka. Ukoliko neki od njih nedostaje, komitet će odbaciti predstavku kao neprihvatljivu. Ovde ćemo navesti još neka pitanja koja će komitet razmatrati u fazi utvrđivanja prihvatljivosti predstavke.
-
Da li ste Vi, kao podnosilac/podnositeljka predstavke, pružili dovoljno dokaza da ste žrtva kršenja prava iz konvencije zbog nekog akta, radnje ili propuštanja države da nešto učini? To se može odnositi na konkretne radnje koje je neki državni organ preduzeo ili propustio da preduzme, ali i na one koje imaju opšti karakter, kao što je usvajanje nekog zakona ili drugog opšteg pravnog akta čije su odredbe dovele do uskraćivanja nekog prava. Imajte na umu da nije dovoljno samo navesti da je određeno pravo prekršeno, već je potrebno da podrobno obrazložite na koji način je povređeno pravo iz konvencije, navodeći činjenice i argumente koji tu tvrdnju potkrepljuju.
-
Da li je pravo na čiju povredu ukazujete u pritužbi zapravo pravo koje je garantovano konvencijom čiju primenu nadgleda komitet? Ukoliko Komitetu za prisilne nestanke uputite predstavku u kojoj ističete navodnu povredu prava na pristup obrazovanju koje je garantovano Paktom o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, on će je odbaciti kao neprihvatljivu. Stoga je neophodno da ustanovite kojom konvencijom se štiti pravo za koje smatrate da je povređeno i koji komitet je nadležan da štiti primenu te konvencije.
-
Da li ste podneli predstavku nekom drugom međunarodnom telu za zaštitu ljudskih prava? Ukoliko jeste, komitet će odbaciti predstavku kao neprihvatljivu. Pri tome treba da imate u vidu da se pod pojmom međunarodno telo za zaštitu ljudskih prava ne podrazumevaju samo drugi komiteti UN za zaštitu ljudskih prava, već i regionalni mehanizmi poput Evropskog suda za ljudska prava.
-
Da li je podnošenje pritužbe onemogućeno rezervom koju je država stavila na konvenciju? Rezerve su formalne izjave kojima države ograničavaju obaveze koje prihvataju potpisivanjem međunarodnog ugovora. To može da znači da država, na primer, prihvata sve članove konvencije osim jednog, a baš taj član štiti pravo koje smatrate da vam je povređeno. Uvek treba proveriti da li je država istakla rezervu prema nekoj odredbi konvencije ili opcionom protokolu koji predviđa mogućnost podnošenja individualne predstavke. Ukoliko se u pritužbi ističe povreda prava koje je ograničeno rezervom, Vaša predstavka može biti odbačena kao neprihvatljiva.
Ukoliko je Vaša predstavka proglašena neprihvatljivom, tu se postupak okončava.
Ipak, ako više ne postoji razlog zbog kojeg je predstavka proglašena neprihvatljivom, možete tražiti od komiteta da ponovo razmatra predstavku. Na primer, ako je predstavka proglašena neprihvatljivom zato što nisu iscrpljeni svi domaći pravni lekovi, ali u narednom periodu do toga ipak dođe, možete se ponovo obratiti komitetu i obavestiti ga da je otklonjen osnov zbog kojeg je predstavka proglašena neprihvatljivom prvi put.