Nadležnost i rad komiteta uređen je samim međunarodnim ugovorom, poslovnikom o radu komiteta, ali i opcionim protokolima uz međunarodni ugovor.
Da bi ostvarili svoj osnovni zadatak – nadzor nad doslednom primenom međunarodnog ugovora – komiteti preduzimaju različite aktivnosti.
- Razmatraju izveštaje o primeni prava iz konvencije koje im dostavlja svaka država koja je ratifikovala ugovor, uglavnom jednom u četiri do pet godina. Komitet razmatra taj izveštaj i, u formi preporuka, ukazuje državi koje korake treba da preduzme kako bi otklonila uočene nedostatke ili unapredila postojeće stanje u određenim oblastima ljudskih prava.
- Neki od komiteta mogu razmatrati međudržavne predstavke – kada jedna država podnese predstavku protiv druge države zbog kršenja prava iz ugovora.
- Istražni postupci su skup mehanizama koje koriste neki komiteti u cilju istrage po službenoj dužnosti teških i sistematskih kršenja ljudskih prava.
- Svi komiteti mogu da usvajaju opšte komentare. Oni predstavljaju tumačenja odredaba međunarodnog ugovora i predstavljaju dobar putokaz za primenu prava iz konvencije. Oni se mogu odnositi kako na samu sadržinu prava tako i na određena proceduralna pitanja koja se nalaze u nadležnosti komiteta.
Ipak, imajući u vidu temu vodiča, za nas je najznačajnija mogućnost komiteta da razmatraju individualne predstavke. To znači da svaki pojedinac koji se nalazi pod jurisdikcijom države koja je ratifikovala međunarodni ugovor, a kome je neko pravo iz tog ugovora ugroženo ili povređeno, može da se obrati komitetu. Da bi se obratio komitetu, moraju biti ispunjeni određeni uslovi, od kojih je osnovni taj da li je država prihvatila nadležnost komiteta da odlučuje o pritužbama pojedinaca. To se čini ratifikacijom opcionog protokola uz konvenciju ili prihvatanjem člana same konvencije koja uspostavlja ovu nadležnost komiteta.