Postupak pred sudom se odvija nakon što javni tužilac podnese optužni akt sudu protiv određenog lica da je izvršilo krivično delo na štetu deteta.
U praksi su moguće dve situacije – jedna, u kojoj je izvršilac krivičnog dela maloletno lice, i druga, u kojoj je izvršilac punoletno lice. Postupak koji se odvija pred sudom razlikuje se u zavisnosti od prethodno navedenih okolnosti.
Ukoliko je izvršilac krivičnog dela maloletno lice, postupak će se odvijati pred posebnim sudijom ili većem za maloletnike viših sudova na teritoriji Srbije. Postupak je propisan Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica.
Da ponovimo: maloletno lice izvršilac je lice koje je navršilo 14 godina, a nije navršilo 18 godina.
Po svojoj prirodi, ovaj postupak je hitan i isključena je javnost. To znači da će pred sudom biti prisutni javni tužilac, sudija, branilac i punomoćnik žrtve i predstavnik centra za socijalni rad.
Situacija u kojoj je odgovorno lice maloletnik, a žrtva dete relativno je česta. U tim slučajevima, jedan sudija će, pored javnog tužioca, učestovati i u fazi prikupljanja dokaza, u takozvanom pripremnom postupku, i u fazi izricanja krivične sankcije.
Preporuka ograničenog broja saslušavanja deteta žrtve važi i u postupcima koji se vode protiv maloletnog lica.
Ukoliko je izvršilac krivičnog dela punoletno lice, sprovodi se krivični postupak koji je nešto složeniji od prethodno pomenutog. Vremenski duže traje.
Ukoliko su u prethodno opisanoj fazi prikupljeni svi dokazi i detetu je dodeljeno svojstvo posebno osetljivog svedoka, zakon predviđa mogućnost da se dete ne saslušava na glavnom pretresu.
Samo izuzetno, žrtvi će se pitanja postavljati preko sudije, koji će se prema njemu odnositi s posebnom pažnjom, nastojeći da se izbegnu štetne posledice. Kao i kod javnog tužioca, ispitivanje će se obaviti uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica.
Sud može obaviti ispitivanje uz pomoć tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, pre prisustva stranaka u prostoriji u kojoj se dete nalazi.
Ukoliko je javni tužilac već saslušao dete primenom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, uz prisustvo psihologa, ne preporučuje se ponavljanje ove radnje i pred sudom.
Izuzetno je dozvoljeno suočenje žrtve s okrivljenim. Konkretna situacija je izuzetno retka i sud posebno vodi računa o tome da li će odobriti i izvesti ovakvu radnju, imajući na umu stepen osetljivosti žrtve.
Sud može po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka isključiti javnost sa celog ili dela glavnog pretresa ako je to potrebno radi zaštite interesa deteta.
Krivični postupak se završava donošenjem presude od strane suda.
Sud može da odluči da je lice protiv koga je vođen postupak krivo i da ga osudi na određenu kaznu.
Sud može da reši i da lice protiv koga je vođen postupak nije krivo i da javno tužilaštvo nije dokazalo da je to lice izvršilo krivično delo.
SAVET ZA RODITELJE:
- I u jednoj i u drugoj situaciji dete ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete, samo je pitanje pred kojim sudom će se to pravo ostvariti. Svoje pravo na naknadu štete ostvarićete preko punomoćnika, koji će pred sudom istaći takozvani imovinskopravni zahtev.
- Imovinskopravni zahtev mora biti precizno određen u krivičnom postupku, kako bi sud mogao da odlučuje o njemu. U suprotnom, sud će u krivičnom postupku do - neti odluku o tome da žrtva svoje pravo na naknadu štete ostvari u drugom sudskom postupku, u takozva - nom parničnom postupku.
- Materijalna šteta se odnosi na novčane troškove, kao što su, na primer, bolnički, medicinski ili troškovi naneti za štetu na imovini.
- Nematerijalna šteta se odnosi na svaki drugi nenov - čani gubitak: duševnu patnju, bol, neugodnost, gubitak životne radosti...
- Ukoliko imate dokaze, predajte ih punomoćniku kako bi se istaknuti imovinsko-pravni zahtev usvojio već od strane sudije u krivičnom postupku.
- Krajnji rok za podnošenje imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku je do završetka pretresa pred su - dom. Ukoliko se propusti rok, ovo pravo se može ostva - riti samo u parničnom postupku.
Dete ne sme da bude samo. Odrasli su u obavezi da poštuju prava deteta u svim situacijama. Obaveza se podjednako odnosi i na profesionalce koji imaju svoju ulogu u krivičnom postupku, kao i na roditelje/zakonske zastupnike/ usvojioce/ hranitelje.
Ne postoji dete zbog pravosuđa, već pravosuđe postoji zbog deteta.