Odlučujući način prikupljanja dokaza je davanje izjave deteta. Ceo sistem je osmišljen tako da se garantuje zaštita prava i tretmana deteta. Šta je obavezno?
Obavezno je postavljanje punomoćnika od strane javnog tužioca. Dete mora imati punomoćnika. To je advokat koji raspolaže posebnim znanjima. Roditelj može i sâm da angažuje advokata koji će zastupati interese deteta.
Obavezno je psihološko veštačenje. Pre nego što se obavi razgovor s detetom, obaviće se psihološko veštačenje. Psiholog u prisustvu roditelja razgovara s detetom i procenjuje duševnu razvijenost deteta i mogućnost da što vernije opiše događaje. Ukoliko psiholog kaže da dete može da ispriča javnom tužiocu događaj, to se čini bez prisustva osumnjičenog/okrivljenog i uz upotrebu tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka. Zašto je to bitno? Ovako snimljen iskaz može da se koristi kao dokaz. Ovoj radnji mora da prisustvuje branilac osumnjičenog/okrivljenog, kao i roditelj/zakonski zastupnik i psiholog.
Na preporuku psihologa, u posebnoj prostoriji u kojoj se nalazi dete ne moraju biti ostali učesnici u postupku, ali se putem tehničkih sredstava može omogućiti postavljanje pitanja. Posebna prostorija ne mora da se nalazi u zgradi suda ili javnog tužilaštva, već to može biti i stan deteta, centar za socijalni rad ili čak i zdravstvena ustanova.
U krivičnom postupku prava deteta moraju biti zaštićena i ona su prioritet. Međutim, lice koje ima svojstvo osumnjičenog/okrivljenog ima svoja prava, o kojima policija, javni tužilac i sud moraju da vode računa kako bi krivični postupak po svojoj prirodi bio pravičan.
Posebna pravila postupka važe u situacijama kada je lice koje je izvršilo krivično delo maloletnik.
Status posebno osetljivog svedoka je situacija u kojoj će se dete žrtva naći u skoro svim slučajevima. Cilj određivanja navedenog statusa je zaštita ličnosti deteta i njegovog dostojanstva. Status posebno osetljivog svedoka se određuje po službenoj dužnosti po proceni uzrasta, zdravstvenog stanja, po prirodi, načinu ili posledici izvršenog krivičnog dela. Odluku u ovom slučaju donosi javni tužilac ili sud, u zavisnosti od faze postupka.
SAVET ZA RODITELJE:
- U kontaktu s javnim tužiocem insistirajte na određivanju statusa posebnog osetljivog svedoka. Nemojte čekati suđenje. Zahtev možete da učinite i preko postavljenog punomoćnika.
- Ne oklevajte da se obratite i Zaštitniku građana ukoliko se javni tužilac i sud ne pridržavaju saveta iz vodiča.
- Možete se obratiti i brojnim organizacijama za pružanje podrške žrtvama koje mogu da pruže neophodnu podršku vama i vašem detetu.
Šta znači ograničenje u broju svedočenja? Ako je oštećeno teškim krivičnim delom, dete ne bi trebalo da bude ispitano više od dva puta. Izuzetno je moguće ispitati dete i više puta ako je to neophodno. U slučaju da se desi ova situacija, sudija je dužan da posebno vodi računa o zaštiti ličnosti i razvoja deteta. Teška krivična dela su određena zakonom. To su, na primer, teška telesna povreda, silovanje, otmica, obljuba sa detetom, razbojništvo, iznuda… Punomoćnik – advokat deteta posebno će voditi računa o primeni ove situacije.