S obzirom na to da na različite načine dolazi do digitalnog nasilja, nezavisno od načina komunikacije, utvrđeno je nekoliko osnovnih oblika nasilja koje se dešava u digitalnom prostoru, poput uznemiravanja, targetiranja, proganjanja, krađe identiteta, osvetničke pornografije. Pored ovih oblika, izdvajaju se i seksualno zlostavljanje i dečja pornografija putem interneta, govor mržnje i različite prevare putem interneta.
Ovaj spisak oblika digitalnog nasilja nije konačan, jer se pojavljuju novi oblici, koji su, s jedne strane, rezultat razvoja tehnologije, a, s druge, kreativnosti u osmišljavanju načina na koje bi se nekom nanela šteta u digitalnom prostoru.
Digitalno nasilje se dešava svakodnevno, o čemu svedoče brojni primeri:
- dvadesetogodišnji momak iz Beograda je preko Fejsbuka, gde se lažno predstavio, upoznao maloletnu devojčicu, koju je potom silovao, a kasnije joj pretio da će taj snimak pokazati njenim roditeljima i objaviti na Fejsbuku;
- nakon višestrukih ubistava u okolini Beograda, 42-godišnji muškarac iz Beograda je na Fejsbuku objavio da će ubiti 100 ljudi, a ubrzo nakon toga je uhapšen zbog izazivanja panike i nereda;
- u Beogradu je uhapšen muškarac zbog sumnje da je izvršio krivično delo proganjanje, jer je u dužem vremenskom periodu devojci dnevno slao na stotine vulgarnih SMS poruka i zvao je telefonom više puta dnevno.
Digitalno zlostavljanje
Digitalno zlostavljanje (engl. cyberbullying) odnosi se na uzne - miravanje, isključivanje, vređanje ili ismevanje osobe tokom dužeg vremenskog perioda putem elektronskih sredstava ko - munikacije, kao što su imejlovi, poruke ili objave na društve - nim mrežama. U tu svrhu se prave lažni profili na društve - nim mrežama i formiraju „grupe mržnje“ kako bi više osoba videlo ponižavanje žrtve. Može se vršiti i pomoću mobilnih telefona, gde jedan ili više udruženih nasilnika šalju stotine ili hiljade poruka jednoj osobi. Ovaj oblik nasilja javlja se kao mešoviti, odnosno osim što se dešava u digitalnom prostoru, ostvaruje se i u fizičkom prostoru, gde se, na primer, šire gla - sine ili laži o određenoj osobi.
Targetiranje
Targetiranje (engl. doxing) podrazumeva prikupljanje osetljivih, ličnih podataka o jednoj osobi (poput datuma rođenja, adrese stanovanja, broja telefona, imejl adrese) i, po potrebi, objavlji - vanje tih podataka kako bi se određenoj osobi nanela šteta. Zapravo, targetiranje predstavlja nastavak digitalnog zlosta - vljanja, uz pretnju objavljivanja ličnih podataka.
Krađa identiteta
S obzirom na to da su putem interneta i drugih elektronskih platformi dostupni lični podaci, često se dešava krađa iden - titeta (engl. identity theft). U eri društvenih mreža, jedan od oblika krađe identiteta podrazumeva kreiranje lažnih naloga na društvenim mrežama, koristeći podatke i fotografije neke druge osobe. U suštini, ovaj oblik krađe identiteta predstavlja lažno predstavljanje. Preko tog profila objavljuje se neprikladan sadržaj i vređaju drugi korisnici te društvene mreže. Pod krađom identiteta u digitalnom prostoru podrazumeva se i falsifikovanje ličnih dokumenata, te neovlašćeno korišćenje bankovnih ili kreditnih kartica.
Digitalno proganjanje
Digitalno proganjanje (engl. cyberstalking) odnosi se na korišćenje elektronske komunikacije u cilju proganjanja druge osobe u toku dužeg vremenskog perioda, koje se realizuje kroz pozivanje i slanje poruka. Proganjanje ne mora nužno da sadrži direktne pretnje, već ga karakteriše osećaj stresa i bespomoćnosti žrtve, te su žrtve uobičajeno uplašene i strahuju za svoju sigurnost. Iako je povezan sa zlostavljanjem, ovaj tip digitalnog nasilja je intenzivniji i uključuje mnogo više zastrašivanja i pretnji nego što je to slučaj kod zlostavljanja.
Osvetnička pornografija
Osvetnička pornografija (engl. revenge porn) predstavlja oblik digitalnog nasilja prouzrokovan deljenjem privatnih sadržaja žrtava. Tačnije, osvetnička pornografija je svako neovlašćeno snimanje, ali i neovlašćeno deljenje, kao i pretnje deljenja eksplicitnog sadržaja sa seksualnim karakterom za koji je data ili nije data saglasnost za snimanje. Ovo je globalni problem koji je zastupljen u razvijenijim društvima, a u Srbiji se prvi put čulo za osvetničku pornografiju tek 2021. godine, kada su otkrivene grupe s velikim brojem članova na aplikaciji Telegram, gde su razmenjivane fotografije i video-snimci devojaka.
Mediji u Srbiji su početkom marta 2021. godine objavili da na aplikaciji Telegram postoji više grupa u kojima desetine hiljada muškaraca s područja Balkana razmenjuje različite pornografske sadržaje. Najveća grupa, nazvana Balkanska soba, imala je oko 36 hiljada članova, a postojale su i slične grupe posvećene određenim gradovima u Srbiji, poput Beograda, Niša i drugih. U ovim grupama deljeni su pornografski video-snimci i fotografije žena i devojaka, kao i privatni snimci seksualnih odnosa. Prema nalazima istraživanja „Telegram iza senke: incest, dečija i osvetnička pornografija“, koje je objavljeno juna 2024. godine, dakle tri godine nakon otkrića postojanja ovih grupa na Telegramu, situacija u Srbiji je nepromenjena. Ove grupe i dalje postoje i u njima se dele navedeni sadržaji.