Ako biste pretražili Krivični zakonik, ne biste našli posebno krivično delo digitalno nasilje. Međutim, u njemu je pobrojano više krivičnih dela koja se mogu podvesti pod digitalno nasilje. Od 2016. godine, u Krivičnom zakoniku su inkriminisana krivična dela proganjanje, član 138a (kod kog se radnja izvršenja preduzima neposredno, putem trećeg lica ili putem sredstava komunikacije protivno volji drugog lica), i polno uznemiravanje, član 182a (koje predstavlja verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života).
Pored ovih krivičnih dela, digitalno nasilje se ostvaruje vršenjem sledećih krivičnih dela: u članu 143 je inkriminisano neovlašćeno prisluškivanje i snimanje, dok je u članovima 144 i 145 predviđeno krivično delo neovlašćeno fotografisanje, odnosno neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta ili snimka. Zatim, članom 170 definisano je krivično delo uvrede, koje se sastoji od uvrede časti i ugleda, a izvršava se omalovažavanjem, psovkama, pogrdnim nazivima, negativnim osudama. Digitalno nasilje je moguće izvršiti i sledećim krivičnim delima: iznošenjem ličnih ili porodičnih prilika (čl. 172); prikazivanjem, pribavljanjem i posedovanjem pornografskog materijala i iskorišćavanjem maloletnog lica za pornografiju (čl. 185); iskorišćavanjem računarske mreže ili komunikacijom drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu (čl. 185b); rasnom ili drugom diskriminacijom (čl. 387) i drugim krivičnim delima. Krivični zakonik ne prepoznaje osvetničku pornografiju kao posebno krivično delo, ali ona može biti podvedena pod druga krivična dela, poput neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka, i neovlašćenog fotografisanja.