Uslovno rečeno, digitalni nasilnik i žrtva može biti bilo ko – kako odrasli tako i deca – ko koristi savremenu tehnologiju. U tom smislu, digitalno nasilje se javlja na relaciji odrasli – odrasli (gde odrasli imaju ulogu nasilnika i žrtve), odrasli – deca (gde odrasli zauzimaju poziciju nasilnika, dok su deca i mladi žrtve digitalnog nasilja) i deca – deca (gde su deca i nasilnici i žrtve, a tad se dešava vršnjačko digitalno nasilje).
U literaturi postoji više podela digitalnih nasilnika, koji se nazivaju i internet predatori. Digitalno nasilje može se vršiti direktno (kad se nasilnik i žrtva poznaju) ili indirektno (kad je u nasilni obrazac uključena jedna ili više osoba, koje možda i ne poznaju žrtvu). U slučaju da se nasilnik i žrtva poznaju, nasilnici mogu biti i bliske osobe, srodnici, sadašnji/bivši emotivni partneri. U slučaju da se nasilnik i žrtva ne poznaju, onda nasilnici primenjuju poseban modus operandi.
Naime, tada nasilnici pribegavaju drugačijem pristupu – najpre prikupljaju podatke o potencijalnoj žrtvi, a zatim pokreću razgovor preko društvenih mreža/ aplikacija za razmenu poruka, skrivajući svoj identitet u nameri da se zbliže sa žrtvom. Tokom komunikacije pokazuju potpuno razumevanje i podršku kako bi stekli poverenje žrtve. Nakon toga prelaze na naredni korak, gde pokazuju svoje pravo lice, te kreću da manipulišu žrtvom i da je kontrolišu. Dodatno, pokazuju negodovanje i ljutnju ako žrtva ne ostvari zahtev koji se odnosi na slanje provokativnih fotografija ili video-snimka, a često i oni sami šalju sličan sadržaj, odnosno tuđe fotografije. Potom ucenjuju žrtvu uz pretnju da će proslediti ili javno objaviti informacije koje poseduju. Ovaj korak može da izostane, ali tada nasilnici zakazuju sastanak sa žrtvom kako bi se upoznali. U suštini, ovo je jedan od scenarija koji primenjuju digitalni nasilnici, koji su inovativni i kreativni prilikom pronalaženja žrtava.
Najranjivija kategorija u pogledu digitalnog nasilja su deca i mladi, pogotovo što veliki deo vremena koriste digitalne tehnologije. Tome doprinosi i manjak informacija o digitalnom nasilju, kao i nedostatak znanja i veština dece i odraslih koji o njima brinu da smanje rizike kojima su izloženi tokom korišćenja interneta.