U praksi se uočava nekoliko načina pomoću kojih se ostvaruje digitalno nasilje. Najpre, to se radi slanjem pretećih ili uvredljivih poruka – elektronskom poštom, običnih SMS poruka i poruka na društvenim mrežama, ali i uznemiravanjem telefonskim pozivima; zatim, u okviru društvenih mreža, objavljivanjem lažnih optužbi o drugoj osobi, objavljivanjem tuđih kompromitujućih fotografija, kao i kreiranjem lažnih profila kako bi se uznemiravali određeni korisnici; potom, neprimerenim komentarisanjem tuđih objava; i, na kraju, namernim isključivanjem drugih – ignorisanjem – u grupama u okviru društvenih mreža ili aplikacija za razmenu poruka. Digitalno nasilje se realizuje i snimanjem i deljenjem fotografija i materijala seksualnog sadržaja, nedozvoljenim saopštavanjem tuđih privatnih informacija, podsticanjem mržnje po različitim osnovama putem digitalnih medija, maltretiranjem ili proganjanjem putem interneta. Opisana ponašanja su društveno opasna i protivpravna te, kao takva, predstavljaju krivična dela predviđena Krivičnim zakonikom.
