U prekršajnom postupku postoje dva vanredna pravna leka – zahtev za ponavljanje postupka i zahtev za zaštitu zakonitosti.
Zahtev za ponavljanje postupka se podnosi protiv pravosnažnih odluka suda (presude i rešenja) sudu koji je doneo odluku.
Najčešći razlog za podnošenje ovog pravnog leka je mogućnost da se iznesu nove činjenice ili predlože novi dokazi koji su, da su bili poznati, mogli dovesti do drugačije odluke.
Podnosi se u roku od 60 dana od dana saznanja za postojanje novih činjenica i okolnosti koje bi dovele do druge odluke.
O zahtevu odlučuje prvostepeni sud koji je prethodno odlučivao, a na tu odluku se može izjaviti žalba Prekršajnom apelacionom sudu.
Zahtev za zaštitu zakonitosti se podnosi samo protiv pravosnažnih presuda prekršajnog suda: 1) ako je povređen zakon ili drugi propis o prekršaju ili 2) ukoliko je primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Zahtev podiže Republički javni tužilac u roku od tri meseca od dana dostavljanja presude.
Ako je podignut zahtev, o njemu odlučuje Vrhovni kasacioni sud. Ukoliko ukine presudu prvostepenog suda, prvostepeni sud je dužan da izvede sve naložene procesne radnje. U novom postupku se mogu iznositi nove činjenice i novi dokazi.
Na kraju, poslednje pravno sredstvo koje možete koristiti je ustavna žalba, koja se podnosi protiv pravosnažnih presuda i rešenja u roku od 30 dana od dana njihovog dostavljanja.
Navedeni pravni lekovi se podnose ako su za njih ispunjeni uslovi u zavisnosti od celishodnosti u svakom konkretnom slučaju.
Činjenica da je protiv pravnosnažne presude podnet neki od ovih pravnih lekova ne odlaže rok za izvršavanje kazni.