Prekršaj se može učiniti namerno (umišljајno) i nenamerno (nehatno).
Sud je u obavezi da u svakoj presudi navede da li je prekršaj učinjen s umišljajem ili iz nehata. Takođe, ukoliko nađe da je to opravdano, sud će izvršiti stepenovanje odgovornosti i odrediti da li se radi o direktnom ili eventualnom umišljaju ili svesnom ili nesvesnom nehatu.
Određivanje umišljaja ili nehata je od velikog značaja, jer navedeno utiče na stepen prekršajne odgovornosti.
Sigurno je da će sud i po vrsti i po visini izreći blažu prekršajnu sankciju ukoliko je prekršaj učinjen iz nehata.
To je razlog zbog kojeg sud treba da izvede dokaze i oceni okolnosti koje su od značaja za utvrđivanje umišljaja ili nehata. S druge strane, prekršilac – naravno, ukoliko je učinio prekršaj – ima interes da se navedeno utvrdi, zbog čega je poželjno da i sâm iznese činjenice i okolnosti, kao i dokaze koji su od značaja za utvrđivanje stepena prekršajne odgovornosti.