Za podnošenje tužbe Upravnom sudu nije dovoljno samo da je upravni akt konačan, on mora da ima i neke druge nedostatke:
1) u aktu nije uopšte ili nije pravilno primenjen zakon, drugi propis ili opšti akt;
Ovakva situacija se najčešće dešava kad drugostepeni organ primeni pogrešan materijalni zakon, odnosno zakon koji uređuje pravo, obavezu ili pravni interes stranke o kome u konkretnom slučaju odlučuje. Recimo, umesto Zakona o državnim službenicima, pogrešno primeni Zakon o radu, kao opšti zakon. Važno je napomenuti da, čak i kada Upravni sud uvaži tužbu iz ovog razloga i utvrdi da je primenjen pogrešan zakon, to ne mora samo po sebi da znači da će stranci biti priznato pravo ili pravni interes.
Na primer, podneli ste zahtev za novčanu naknadu za telesno oštećenje prouzrokovano povredom na radu. U obrazloženju rešenja, greškom organa koji je doneo rešenje, navedeno je da je razlog odbijanja to što ste korisnik porodične penzije. Kako korišćenje porodične penzije nije razlog za odbijanje zahteva u konkretnom slučaju, kada biste podneli tužbu Upravnom sudu, Sud bi uvažio tužbu i vratio predmet na ponovni postupak organu koji je pogrešno primenio zakon. Međutim, kako je jedan od uslova za priznavanje prava na novčanu naknadu za telesno oštećenje to da je ono prouzrokovano povredom na radu, a u Vašoj situaciji to nije slučaj, Vi svakako ne ispunjavate zakonom propisane uslove za ovu vrstu naknade. Dakle, iako će u ovakvom slučaju Upravni sud uvažiti tužbu i vratiti predmet na ponovni postupak organu koji je pogrešno primenio zakon, ishod će za Vas biti isti – odbijanje zahteva.
Ili, na primer, tražili ste pravo na porodičnu penziju vanbračnog supružnika, pa je doneto rešenje o odbijanju jer organ koji odlučuje nije imao informaciju da je propis koji to reguliše izmenjen i da je to pravo po novim propisima moguće ostvariti.
2) akt je doneo nenadležan organ;
Ova situacija se može desiti u slučaju kad je o zahtevu za odlučivanje o novčanoj socijalnoj pomoći odlučio nenadležan centar za socijalni rad (onaj gde je stranka imala prebivalište pre nego što je promenila adresu i preselila se u drugi grad) ili kad o ozakonjenju odlučuje organ gde stranka ima prebivalište, a ne gde se objekat nalazi.
3) u postupku donošenja akta nije postupljeno po pravilima postupka;
Ovaj razlog za tužbu će postojati ako su tokom postupka povređena procesna pravila postupka, recimo, u postupku je bilo obavezno lično dostavljanje stranci, a organ je propustio da joj lično dostavi podnesak od čijeg dostavljanja počinje da teče rok. Ili, recimo, u slučaju ozakonjenja, stranci nije dat dodatni rok od 30 dana da pripremi i dostavi traženu dokumentaciju.
4) činjenično stanje je nepotpuno ili netačno utvrđeno ili ako je iz utvrđenih činjenica izveden nepravilan zaključak u pogledu činjeničnog stanja;
Ova situacija će se desiti ukoliko organ nije utvrdio sve činjenice koje su bile važne za odlučivanje ili je te činjenice pogrešno utvrdio. Na primer, pogrešno je utvrđen broj godina uplaćenog radnog staža osiguranika prilikom odlučivanja o starosnoj penziji ili je pogrešno utvrđeno da je tražilac novčane socijalne pomoći zaposlen, a radi se o drugom licu s istim imenom i prezimenom. Isti razlog pokriva i slučaj kad je organ u upravnom postupku pravilno utvrdio sve činjenice bitne za donošenje odluke, ali je iz tih činjenica nepravilno zaključio da stranci ne pripada pravo o kome je reč. Na primer, iz pravilno sprovedenog veštačenja, organ je izveo zaključak da stranka ne boluje od bolesti zbog koje bi imala pravo na invalidsku penziju.
5) u aktu koji je donet po slobodnoj oceni organ je prekoračio granice zakonskog ovlašćenja ili takav akt nije donet u skladu s ciljem u kojem je ovlašćenje dato;
Na primer, odbijen je zahtev za prijem u državljanstvo, iako ne postoje nikakve smetnje da se stranka primi, pri tom kao razlozi za odbijanje zahteva za prijem stoje oni koji nemaju nikakve veze s pomenutim zahtevom (stranka nema visoku stručnu spremu).
Tužba se može podneti i radi utvrđenja da je tuženi ponovio svoj raniji akt, koji je već poništen presudom Upravnog suda, kao i radi utvrđenja nezakonitosti donetog akta koji je bez pravnog dejstva.