Da bi upravni spor mogao da se pokrene, upravni akti treba da imaju određene karakteristike.
Upravni akt treba da bude konačan.
Akt/odluka/rešenje je konačno kada se protiv njega ne može izjaviti žalba. Najčešće su to drugostepeni, ali mogu da budu i prvostepeni akti/odluke.
Drugim rečima, odluka je konačna i upravni spor može da se pokrene kada se o nekom pravu, interesu ili obavezi vodi upravni postupak pred organom uprave, a ne postoji mogućnost da se u upravnom postupku protiv te odluke izjavi žalba. Obično, na samom kraju odluke stoji pouka (tzv. pouka o pravnom leku) u kom roku i kome bi trebalo da se obrati stranka za dalju zaštitu prava.
Tu razlikujemo dve situacije.
- Prva situacija je kad organ uprave koji odlučuje o pravu ili obavezi iznad sebe ima viši organ uprave / drugostepeni organ uprave koji kontroliše rad nižeg organa uprave.
Na primer, ukoliko niste bili zadovoljni rešenjem o penziji, žalili ste se, pa je drugostepeni organ PIO fonda doneo odluku kojom takođe niste bili zadovoljni, onda je to drugostepeno rešenje o penziji konačno, a pravna zaštita jeste sudska zaštita u upravnom sporu.
- Druga situacija je kad ne postoji drugostepeni organ. Tad je prvostepena odluka konačna, jer ne postoji mogućnost da se na odluku prvostepenog organa uprave izjavi žalba drugostepenom organu uprave (na primer, odluke ministarstava).
Na primer, ukoliko ste vlasnik ili predstavnik nekog brenda i želite da zaštitite svoj logo/znak (Koka-Kola, Adidas, Hilton), imate mogućnost da se obratite Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije. Ukoliko oni negativno odgovore na Vaš zahtev, ne postoji drugostepeni organ uprave kom biste se mogli žaliti na tu odluku. Jedino što možete da učinite je da direktno zatražite sudsku zaštitu u upravnom sporu.
