Imovinskopravni zahtev je zahtev oštećenog kojim može da traži naknadu materijalne ili nematerijalne štete, povraćaj pokretnih ili nepokretnih stvari i poništaj pravnog posla koji je proistekao iz krivičnog dela. U suštini, putem imovinskopravnog zahteva oštećeni može da traži da mu se nadoknadi šteta koju mu je pričinjena krivičnim delom, recimo, da okrivljeni naknadi troškove popravke automobila koji je oštećen usled saobraćajne nezgode. Oštećeni može da zahteva da mu se vrati stvar koja mu je oduzeta krivičnim delom, primera radi, da se vrati vredna slika koju je okrivljeni oduzeo vršeći krađu i slično. Ukoliko oštećeni zahteva da mu se isplati određeni novčani iznos, dobro je da odredi novčani iznos koji zahteva, jer u praksi sudovi odbijaju imovinskopravni zahtev u novcu ukoliko nije tačno određen.
Do kada može da se podnese imovinskopravni zahtev?
Oštećeni može da podnese imovinskopravni zahtev tokom prvostepenog postupka do okončanja glavnog pretresa. Kao što može da ga podnese, tako može i da odustane od imovinskopravnog zahteva.
Kome se podnosi imovinskopravni zahtev?
Zahtev se podnosi javnom tužiocu tokom istrage i sudu tokom trajanja glavnog pretresa. Zahtev mora da bude precizan.
Šta sadrži imovinskopravni zahtev?
U zahtevu bi trebalo da se tačno odredi visina naknade štete koja se traži, da se opredeli stvar koju okrivljeni treba da vrati ili da se tačno navede pravni posao koji bi trebalo poništiti.
Kako žrtva može da naknadi štetu ako je odbačena krivična prijava?
Žrtva može da traži naknadu štete u parnici.
Kada se žrtvi mogu vratiti nađene i oduzete stvari?
Ako su u toku postupka oduzete stvari koje nesumnjivo pripadaju oštećenom, a ne služe kao dokaz u krivičnom postupku, vratiće se oštećenom i pre završetka postupka, osim ako se više oštećenih ne spori o svojini stvari. U tom slučaju, oštećeni koji se spore uputiće se na parnični postupak, a sud će u krivičnom postupku odrediti samo čuvanje stvari.