USTAVNI SUD

Ustavni sud, uprkos nazivu, ne predstavlja deo sudskog sistema, već se radi o samostalnom i nezavisnom državnom organu sa specifičnim ovlašćenjima. On, za razliku od sudova koji su deo sudskog sistema, ne rešava sporove između građana. Njegova osnovna nadležnost tiče se kontrole usklađenosti pravnih propisa, kako međusobne, odnosno između njih samih, tako i njihove usklađenosti s Ustavom Srbije. Među najvažnijim segmentima njegove nadležnosti je odlučivanje o saglasnosti zakona i drugih opštih akata s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, zatim o saglasnosti potvrđenih međunarodnih ugovora s Ustavom i saglasnosti drugih opštih akata sa zakonom. Ovaj organ takođe rešava sukobe nadležnosti između sudova i drugih državnih organa, kao i organa različitih nivoa organizacije državne vlasti. Ustavni sud ima i niz drugih nadležnosti koje nisu u vezi s pravosuđem. Recimo, Ustavni sud može zabraniti versku zajednicu, udruženje građana, sindikalnu organizaciju ili političku stranku ukoliko njihova delovanja nisu u skladu s ustavnim poretkom; odlučuje o postojanju povrede Ustava od strane predsednika Republike u postupku pokrenutim od strane Narodne skupštine; zatim odlučuje o izbornim sporovima za koje nije određena nadležnost sudova i drugom.

 

Nadležnost Ustavnog suda zbog koje građani često (pogrešno) smatraju da je Ustavni sud najviši sud u državi odnosi se na odlučivanje o ustavnoj žalbi. Ustavna žalba je specifično pravno sredstvo koje se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojim se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, pod uslovom da građanima više nisu na raspolaganju druga pravna sredstva (iscrpljena su ili nisu ni predviđena) ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu. Ukoliko utvrdi da je osporenim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom, Ustavni sud može poništiti pojedinačni akt, zabraniti dalje vršenje radnje ili odrediti preduzimanje druge mere ili radnje kojom se otklanjaju štetne posledice utvrđene povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda, i odrediti način pravičnog zadovoljenja podnosioca. To znači da Ustavni sud može poništiti i sudsku odluku, pa i odluku najvišeg, Vrhovnog suda, ukoliko zaključi da je njome povređeno neko od prava neposredno garantovano Ustavom (pravo na pravično suđenje, na imovinu, na slobodu i sl.).

Prijavite se

Pretraga

Alati Pristupačnosti