Sudovi posebne nadležnosti su privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekršajni sudovi, Prekr šajni apelacioni sud i Upravni sud.
Privredni sudovi su osnovani za teritorije jednog ili više gradova ili više opština i ima ih ukupno 16. Oni sude u prvom stepenu, a njihovu nadležnost karakteriše to što sude u sporovima između privrednih subjekata (privredna društva, preduzeća, zadruge, preduzetnici i njihove asocijacije), kao i u sporovima drugih pravnih lica s privrednim subjektima u obavljanju delatnosti privrednih subje kata, odnosno sporovima koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima i drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata. Privredni sudovi takođe sude u postupcima povodom izvršenja i obezbeđenja u okviru svoje nadležnosti, a odlučuju u prvom stepenu i o privrednim pre stupima, te vode postupke stečaja i reorganizacije.
O žalbama na odluke privrednih sudova odlučuje Privredni apelacioni sud. Ovo je jedini drugo stepeni sud u privrednoj materiji i njegovo sedište je u Beogradu. On je takođe nadležan da odlu čuje o sukobu nadležnosti i o prenošenju nadležnosti privrednih sudova, kao i da utvrđuje pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadležnosti privrednih sudova.
Prekršajnih sudova ima 44 i osnovani su za teritoriju grada, odnosno jedne ili više opština, odno sno gradskih opština. Oni sude u prvom stepenu u prekršajnim postupcima. Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka može podneti oštećeni, odnosno lice čije je lično ili imovinsko pravo povre đeno ili ugroženo prekršajem, ili organ ovlašćen za podnošenje zahteva (organ uprave, ovlašćeni inspektor, javni tužilac i drugi organi i organizacije koji vrše javna ovlašćenja).
Šta je to prekršaj?
Prekršaj predstavlja protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija. U pitanju su, dakle, protivprav na ponašanja koja su donekle slična krivičnim delima, ali se od njih razlikuju po tome što u manjoj meri ugrožavaju pravni poredak nego što je to slučaj s krivičnim delima, a s obzirom na njihovu društvenu opasnost i na posledice nastale izvršavanjem prekršaja.
Najpoznatiji primeri prekršaja o kojima svakodnevno slušamo su saobraćajni prekršaji (prekoračenje brzine, nevezivanje sigurnosnog pojasa, upravljanje vozilom u alkoholisanom stanju), ali oni postoje i u drugim oblastima, poput zaštite životne sredine, finansija, carina, javnog reda i mira i tako dalje. Pre kršajni postupci se pokreću zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka, koji podnose ovlašćeni predlagači: pre svega, javni tužilac, ali i drugi organi, kao što su javne uprave, ovlašćeni inspektori, pa i samo lice oštećeno prekršajem. U prekršajnom postupku se najčešće izriče novčana kazna, ali se može izreći i kazna zatvora i rad u javnom interesu, a može se izreći i jedna ili više zaštitnih mera (kao što su npr. oduzimanje predmeta i zabrana upravljanja motornim vozilom).
Prekršajna materija je u našem pravu uređena Zakonom o prekršajima, ali i brojni drugi pro pisi sadrže posebne kaznene odredbe od značaja za ovu oblast.
O žalbama na odluke prekršajnih sudova odlučuje Prekršajni apelacioni sud. Ovo je jedini dru gostepeni organ u prekršajnoj materiji i njegovo sedište je u Beogradu. Osim postupanja u sedištu, Prekršajni apelacioni sud ima i svoja odeljenja u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
Upravni sud sudi u upravnom sporu i to je jedini sud tog tipa, sa sedištem u Beogradu. Upravni spor nastaje kad fizička ili pravna lica podnesu tužbu upravnom sudu smatrajući da im je određenim upravnim aktom povređeno neko pravo. Tuženi u upravnom sporu je donosilac tog upravnog akta, odnosno državni/pokrajinski organ, organ lokalne samouprave, ustanova, javno preduzeće, posebni organ preko kog se ostvaruje regulatorna funkcija, kao i fizičko ili pravno lice kome su poverena javna ovlašćenja. Protiv presude u upravnom sporu ne može se izjaviti žalba.
Vrhovni sud je najviši sud u zemlji i do njega predmeti dolaze samo izuzetno – podnošenjem vanrednih pravnih sredstava, čija je dopuštenost veoma ograničena, na odluke sudova opšte i po sebne nadležnosti. On postupa u krivičnoj, građanskoj, upravnoj, prekršajnoj i materiji zaštite prava na suđenje u razumnom roku. Vanredna pravna sredstva, o kojima odlučuje Vrhovni sud, razlikuju se u zavisnosti od materije, pa je tako u krivičnim predmetima reč o zahtevu za zaštitu zakonitosti, u građanskim i privrednim predmetima revizija, zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude i zahtev za ponavljanje postupka, zatim, u upravnim predmetima to je zahtev za preispitivanje sudske odluke i tužba za ponavljanje upravno-sudskog spora i, na kraju, zahtev za zaštitu zakonitosti u pre kršajnim predmetima. Vrhovni sud takođe obezbeđuje jedinstvenu sudsku primenu prava i jednakost stranaka u sudskom postupku.