Krivični postupak je postupak kojim se pred nadležnim sudom utvrđuje da li je određeno lice uči nilo određeno krivično delo. Krivična dela su ona protivpravna dela koja su, usled svog društvenog značaja, kao takva određena Krivičnim zakonikom, i u pogledu kojih postoji element krivice učinioca (koji se, u zavisnosti od stepena, može javiti kao umišljaj i kao nehat). Krivični postupak pokreće nadležni tužilac, i to: – javni tužilac, kada su u pitanju krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti; to su dela za čije je gonjenje, zbog intenziteta društvene opasnosti, država uvek zainteresovana; – oštećeni kao tužilac, odnosno lice čije je lično ili imovinsko pravo povređeno izvršenjem krivičnog dela, u slučaju kada javni tužilac, koji je primarno nadležan, odbaci krivičnu prijavu ili odustane od gonjenja; – privatni tužilac, to jest lice čiji su privatni interesi povređeni izvršenjem nekih od lakših krivičnih dela u pogledu kojih gonjenje nije u nadležnosti javnog tužioca i koje zbog toga pokreće postupak.
Krivični postupak se pokreće podnošenjem krivične prijave nadležnom javnom tužiocu, koji potom nala že pokretanje istrage, koja je u nadležnosti istražnog sudije. Istražni sudija, po sprovedenoj istrazi, dostav lja tužiocu spise, a javni tužilac nakon toga odlučuje da li će podići optužni akt ili će odustati od gonjenja.
Postupak se, nakon ovih radnji, u potpunosti odvija pred sudom, koji zakazuje glavni pretres na ko jem se saslušavaju stranke i izvode drugi dokazi. Po sprovedenom dokaznom postupku, sud donosi presudu, koja može biti odbijajuća (jer se njome optužba odbija), oslobađajuća (jer se njome okriv ljeni oslobađa od optužbe) ili osuđujuća (jer se njome okrivljeni označava krivim). Protiv presude nezadovoljna strana takođe može izjaviti žalbu i inicirati postupak pred drugostepenim sudom.
Vođenje krivičnog postupka u našem pravnom sistemu uređeno je Zakonikom o krivičnom po stupku, dok su u Krivičnom zakoniku propisana krivična dela i opšta načela zaštite u ovoj ma teriji.
Viših sudova ima 25 i osnovani su za teritorije više osnovnih sudova. Oni su jedini sudovi koji imaju i prvostepenu i drugostepenu (žalbenu) nadležnost, jer sude u prvom i drugom stepenu.
Prvostepenu nadležnost viši sudovi imaju u građanskom sporovima u kojima se može izjaviti revizi ja, odnosno čija je vrednost veća od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, u sporovima o osporavanju/utvrđivanju očinstva ili materinstva, sporovima u vezi s intelektualnom svojinom (au torsko i srodna prava), ako nije nadležan neki drugi sud, u sporovima za zaštitu od diskriminacije i zlostavljanja na radu, u sporovima za zaštitu uzbunjivača, u sporovima o objavljivanju ispravke in formacije i odgovora na informaciju zbog povrede zabrane govora mržnje, zaštite prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis, propuštanja objavljivanja informacije i naknade štete s tim u vezi. Viši sudovi odlučuju i o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija putem sredstava javnog informisanja, kao i u sporu povodom štrajka, kolektivnog ugovora, obaveznog socijalnog osiguranja, matične evidencije, kao i izbora i razrešenja organa pravnog lica. U krivičnoj materiji, viši sudovi u prvom stepenu sude za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena kazna zatvora preko 10 godina, kao i za krivična dela za koja je zaprećena manja kazna, ali se zbog predmeta zaštite ili drugih okolnosti smatraju naročito značajnim (dela protiv teritorijalnog suvereniteta, dela protiv Vojske Srbije, pranje novca, silovanje i druga dela taksativno navedena u članu 25, stav 1, tačka 2 Zakona o uređenju sudova), zatim sude maloletnim učiniocima krivičnih dela i odlučuju o zahtevu za rehabilitaciju i molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivično delo iz svoje nadležnosti.
Drugostepenu (žalbenu) nadležnost viši sudovi imaju u situaciji kad odlučuju o žalbama na odluke osnovnih sudova, i to u krivičnoj materiji – o merama za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, zatim žalbama na krivična dela za koja je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, a u građanskoj materiji na rešenja doneta u građanskoprav nom sporu i vanparničnom postupku, kao i na presude donete u sporu male vrednosti i odluke u postupku izvršenja i obezbeđenja. Viši sudovi u drugom stepenu odlučuju i o žalbama na rešenja javnih izvršitelja i javnih beležnika.
Apelacioni sudovi, kojih ima četiri, osnovani su za područje više viših sudova i imaju samo dru gostepenu (žalbenu) nadležnost u građanskoj i krivičnoj materiji, odnosno odlučuju o žalbama na odluke viših sudova donete u prvom stepenu, na odluke osnovnih sudova u krivičnom postupku i presude u građanskopravnom sporu, ako za odlučivanje nije nadležan viši sud.