Javna tužilaštva su, uz sudove, najvažniji državni organi, koji imaju za cilj zaštitu pravnog poretka naše države. Osnovna uloga javnih tužilaštava je gonjenje učinilaca krivičnih dela, ali ovi organi imaju i druge nadležnosti. Ipak, zbog specifičnosti koje postoje u organizaciji javnih tužilaštava, rad ovih organa se ne podudara u potpunosti s radom sudova. Pa tako, dok je sudija u potpunosti nezavisan u svom radu, javni tužilac je samostalan, odnosno niko izvan javnog tužilaštva ne može uticati na javnog tužioca, ali je međusobni odnos javnih tužilaca, ipak, jasno hijerarhijski ustrojen.
Slično sudovima, i kada su u pitanju tužilaštva možemo govoriti o tužilaštvima opšte i posebne nadležnosti.
Javna tužilaštva opšte nadležnosti su osnovna javna tužilaštva, viša javna tužilaštva, apelaciona javna tužilaštva i Vrhovno javno tužilaštvo.
Osnovnih javnih tužilaštava ima 58 i osnovana su za teritorije jednog ili više osnovnih sudova. Osnovna javna tužilaštva nadležna su da postupaju pred osnovnim sudom, odnosno da gone učinioce krivičnih dela za koje je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do najviše 10 godina. Krivična dela i kazne su propisane Krivičnim zakonikom, pa je za određenje nedležnosti uvek korisno konsultovati ovaj zakonik. Osnovna tužilaštva se osnivaju za područje jednog ili više osnovnih sudova i, prema hijerarhijskoj organizaciji u javnom tužilaštvu Republike Srbije, predstavljaju javna tužilaštva najnižeg ranga.
Kada su u pitanju viša javna tužilaštva, njih u Srbiji ima 25 i osnovana su za područja viših sudova. Ona su po rangu iznad osnovnih, a ispod apelacionih javnih tužilaštava. Kao i viši sudovi, viša tužilaštva u nekim situacijama imaju prvostepenu nadležnost, dok u drugima postupaju kao drugostepeni organ.
Kada više tužilaštvo postupa u prvom stepenu, ono vrši gonjenje učinilaca težih krivičnih dela za koje je kao glavna kazna predviđena kazna zatvora preko deset godina, ali i u postupcima za određena posebna krivična dela, i to: dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, protiv Vojske Srbije; odavanje državne tajne; odavanje službene tajne; krivično delo propisano zakonom koji uređuje tajnost podataka; pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja; izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti; povreda teritorijalnog suvereniteta; udruživanje radi protivustavne delatnosti; povreda ugleda Republike Srbije; povreda ugleda strane države ili međunarodne organizacije; pranje novca; kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika; ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja; ubistvo na mah; silovanje; obljuba nad nemoćnim licem; obljuba zloupotrebom položaja; otmica; trgovina maloletnim licima radi usvojenja; nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi i javnom skupu; primanje mita; zloupotreba položaja odgovornog lica; zloupotreba u vezi s javnom nabavkom i krivična dela za koja je posebnim zakonom utvrđena nadležnost višeg suda. Pored navedenog, više tužilaštvo je nadležno i za pokretanje postupka protiv maloletnih učinilaca krivičnih dela.
Drugostepena nadležnost viših tužilaštava tiče se situacija u kojima viši sud odlučuje po žalbi, postupajući kao drugostepeni organ, a takođe odlučuju po prigovorima na rešenja o odbacivanju krivičnih prijava ili naredbe o obustavljanju istrage donete od strane osnovnog javnog tužilaštva.
Apelaciona javna tužilaštva, kojih ima četiri, nadležna su da postupaju pred apelacionim sudom i drugim sudom i organom, kao i da prate i usmeravaju osnovno i više javno tužilaštvo sa svog područja s ciljem ujednačenog postupanja. Apelaciono javno tužilaštvo, koje se nalazi u sedištu Privrednog apelacionog suda (u Beogradu), nadležno je da postupa i pred tim sudom. Apelaciona javna tužilaštva, prema tome, postupaju samo kao drugostepeni organ.
Vrhovno javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u Srbiji. Njegovim radom rukovodi Vrhovni javni tužilac, a njegovo sedište je u Beogradu. Ovo tužilaštvo je nadležno da postupa pred Vrhovnim sudom, kao i pred Ustavnim sudom i drugim sudom i organom u skladu sa zakonom, da podnosi vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonom, da prati i usmerava rad javnih tužilaštava, nadzire sprovođenje opštih obaveznih uputstava i prati i proučava praksu javnih tužilaštava i sudova, da obavlja poslove međunarodne saradnje od značaja za javno tužilaštvo i da vrši druge nadležnosti određene zakonom.
Javna tužilaštva posebne nadležnosti su Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine.
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal predstavlja posebno javno tužilaštvo koje je nadležno za gonjenje učinilaca određenih krivičnih iz domena organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Sedište ovog tužilaštva je u Beogradu, a njegova nadležnost je na celoj teritoriji Republike Srbije. Radom ovog tužilaštva rukovodi glavni javni tužilac za organizovani kriminal.
Javno tužilaštvo za ratne zločine je posebno javno tužilaštvo koje postupa protiv učinilaca posebnih krivičnih dela i povodom slučajeva kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije. Poput Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, i ovo tužilaštvo je osnovano za područje cele Republike Srbije, sa sedištem u Beogradu. Njegovim radom rukovodi glavni javni tužilac za ratne zločine.
U Višem javnom tužilaštvu u Beogradu obrazovano je posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, to jest Posebno javno tužilaštvo. Pod visokotehnološkim kriminalom podrazumeva se vršenje krivičnih dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarski sistemi, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi. Radom Posebnog javnog tužilaštva rukovodi poseban javni tužilac za visokotehnološki kriminal, a njegova nadležnost se prostire na teritoriji cele države.
U višim javnim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu formirana su posebna odeljenja za suzbijanje korupcije, koja postupaju u predmetima krivičnih dela korupcije i privrednog kriminala, uključujući krivična dela pranja novca, kao i oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela.
Posebno Odeljenje za borbu protiv korupcije formirano je u Vrhovnom javnom tužilaštvu. Njegov zadatak je da prati i usmerava rad javnih tužilaštava (naročito posebnih odeljenja), da koordiniše saradnju s drugim nadležnim državnim organima u borbi protiv krivičnih dela korupcije, da organizuje i sprovodi projekte i programe specijalističkog usavršavanja javnog tužilaštva u ovoj oblasti i da ostvaruje međunarodnu saradnju s međunarodnim organizacijama i mrežama.