Sporazum o razvodu braka predstavlja izraz autonomije volje supružnika. Supružnici, budući da su saglasnošću volja uz posredstvo državnih organa (matičara) zaključili brak, isto tako, saglasnošću volja, mogu brak i razvesti, uz posredstvo državnih organa (suda). Da bi ova saglasnost volja imala dejstvo, moraju biti ispunjeni određeni uslovi. Sporazum o razvodu braka mora biti sačinjen u pisanoj formi i dostavljen nadležnom sudu. Obavezni elementi sporazuma o razvodu braka su sporazum o deobi zajedničke imovine i sporazum o vršenju roditeljskog prava.
Sporazum o deobi zajedničke imovine
Celokupna imovina koja je stečena radom supružnika tokom trajanja bračne zajednice smatra se zajedničkom imovinom supružnika. Kako bi sporazum o razvodu braka bio potpun, neophodan je pismeni dogovor supružnika o tome na koji način izvršiti deobu zajedničke imovine koju su stekli tokom braka (videti deo o imovinskim odnosima supružnika).
Sporazum o vršenju roditeljskog prava
Ukoliko supružnici imaju zajedničku decu, obavezni element sporazumnog razvoda je i sporazum o zajedničkom ili samostalnom vršenju roditeljskog prava, odnosno dogovor da li će roditelji zajednički čuvati, vaspitavati i izdržavati decu ili će to činiti samo jedan roditelj, u kom slučaju je potrebno dogovoriti i visinu doprinosa izdržavanju dece koje treba da plaća roditelj s kojim deca ne žive, kao i način na koji će drugi roditelj održavati lični odnos s decom. To se, pre svega, odnosi na maloletnu decu, ali će se primeniti i na punoletnu decu koja su na redovnom školovanju do navršene 26. godine života ili su nesposobna za rad usled bolesti ili zaostalosti u razvoju, dok se ne osposobe za rad. Ukoliko supružnici ne zaključe ovaj sporazum ili ako sud proceni da sporazum nije u najboljem interesu dece, odluku o poveravanju dece jednom od roditelja, njihovom izdržavanju i održavanju ličnih odnosa drugog roditelja s decom doneće sud. Prilikom donošenja odluke o poveravanju dece jednom od roditelja, deca starija od 10 godina mogu se sama izjasniti s kojim od roditelja žele da žive.
Postupak pred sudom je hitan i javnost je isključena iz učešća u postupku. Sud će, na osnovu predloga, doneti presudu o razvodu braka bez preispitivanja razloga za razvod. Sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine unosi se u izreku presude kojom se brak razvodi, dok se sporazum o vršenju roditeljskog prava unosi u izreku presude samo ukoliko sud proceni da je takav sporazum u najboljem interesu deteta/dece. Sud je svakako dužan da presudom odluči o vršenju roditeljskog prava. Po pravilu, ovaj postupak se završava na jednom ročištu i supružnici se mogu odreći prava na žalbu, te tako presuda odmah postaje pravnosnažna.
U predlogu za sporazumni razvod braka treba navesti naziv suda kojem se predlog podnosi, podatke o identitetu i adresi stanovanja podnosilaca, poslednje zajedničko prebivalište supružnika, ime punomoćnika ako ga stranke imaju, konstataciju kada je brak zaključen i pred matičarem koje opštine, šta je od imovine stečeno u braku, sporazum o deobi imovine, da li su deca rođena u braku, sporazum o vršenju starateljstva, kao i predlog presude. Uz predlog za sporazumni razvod braka dostavljaju se izvod iz matične knjige venčanih i izvod iz matične knjige rođenih za decu, kao i punomoćja ukoliko jednog ili oba supružnika zastupa punomoćnik.
Predlog za sporazumni razvod braka podnosi se na šalteru nadležnog suda ili preporučenom poštom i mora biti potpisan od strane oba supružnika, odnosno njihovih punomoćnika. Nakon toga, strankama, odnosno njihovim punomoćnicima, stići će poziv na ročište radi sporazumnog razvoda braka. Rok za zakazivanje ročišta je 15 dana nakon podnošenja predloga, ali, u zavisnosti od opterećenja suda, u praksi zakazivanje ročišta može trajati i duže. Postupak se po pravilu završava na jednom ročištu, iz kojeg je isključena javnost. Stranke se na ročištu mogu odreći prava na žalbu i time presuda o razvodu braka postaje pravnosnažna danom donošenja, a primerak presude se naknadno dostavlja strankama.