Svako je slobodan da bira osobu s kojom će sklopiti brak. Međutim, Porodičnim zakonom su propisane i smetnje za sklapanje braka, čiji se izostanak podrazumeva ukoliko budući supružnici imaju nameru da zaključe brak.
Smetnje za sklapanje braka su:
- bračnost – brak ne može sklopiti lice koje je već u braku;
- nesposobnost rasuđivanja – lice koje nije sposobno za rasuđivanje ne može sklopiti brak;
- srodstvo, koje može biti trojako:
- krvno srodstvo – krvni srodnici u pravoj liniji (direktni potomci i direktni preci) ne mogu sklopiti brak ni pod kojim uslovima, dok, kada su u pitanju krvni srodnici u pobočnoj liniji, zabrana glasi tako da brak ne mogu sklopiti rođeni brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci, stric i sinovica, ujak i sestričina, tetka i bratanac, tetka i sestrić, deca rođene braće i sestara, kao i deca braće i sestara po ocu ili majci;
- adoptivno srodstvo – srodstvo zasnovano usvojenjem predstavlja smetnju za sklapanje braka istovetno krvnom srodstvu;
- tazbinsko srodstvo – smetnja za sklapanje braka se odnosi na tazbinske srodnike u prvom stepenu prave linije, to jest na svekra i snahu, zeta i taštu, očuha i pastorku i maćehu i pastorka, s tim što ova smetnja nije uvek apsolutnog karaktera, već sud iz opravdanih razloga može dozvoliti sklapanje braka između ovakvih srodnika;
- starateljstvo – staratelj i štićenik ne mogu sklopiti brak;
- maloletstvo – brak ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18. godinu života, ali sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a koje je dostiglo telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku;
- sloboda volje – samo lice čija je volja slobodna može sklopiti brak, što znači da prinuda, pretnja i zabluda predstavljaju smetnje za zaključenje braka.