RAZVOD BRAKA PO TUŽBI

Svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvariti zajednica života supružnika.

 

Da li ste znali?
Od 1980. godine, u pravnom sistemu Republike Srbije (tada još u SFRJ), krivica (preljuba i sl.) nije razlog za razvod braka.

 

Uz tužbu se dostavljaju i pismeni dokazi: izvod iz matične knjige venčanih, izvod iz matične knjige rođenih za decu, podaci o primanjima, podaci o nepokretnostima i drugoj imovini stečenoj za vreme trajanja braka.

 

U slučaju smrti jednog od supružnika, njegovi naslednici nemaju pravo na podnošenje tužbe za razvod braka. Međutim, ako je pre smrti jedan od supružnika podneo tužbu za razvod braka, njegovi naslednici mogu već započeti postupak radi utvrđivanja postojanja osnova za razvod braka.

 

Tužba za razvod braka može se podneti lično ili preko punomoćnika, preporučenom poštom ili na šalteru suda. Ukoliko se tužba podnosi preko punomoćnika, punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u brakorazvodnom sporu.

 

Nakon podnošenja tužbe za razvod braka, prva naredna faza u postupku je posredovanje ili medijacija. Posredovanje po pravilu sprovodi sudija pojedinac, koji ne može biti sudija u postupku za razvod braka. Posredovanje se neće sprovesti ako jedan od supružnika ne pristane na to. Cilj posredovanja je da dođe do mirenja supružnika ili da se spor reši sporazumom (nagodbom).

 

Prva faza posredovanja je mirenje. Svrha mirenja jeste da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta i bez razvoda braka. Na mirenje se pozivaju oba supružnika, a punomoćnici u ovom postupku ne mogu zastupati supružnike niti prisustvovati mirenju. Sud, odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja, dužan je da sprovede mirenje u roku od dva meseca od dana dostavljanja tužbe. Ukoliko se oba ili jedan supružnik ne odazovu pozivu za mirenje, smatraće se da je mirenje neuspelo. Međutim, ukoliko sud ili ustanova kojoj je povereno mirenje proceni da ima izgleda da do pomirenja dođe, s mirenjem se može nastaviti. Sud, odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja, sastavlja zapisnik o mirenju, koji sadrži izjave supružnika
o tome da:

 

  • su se pomirili, u kom slučaju se smatra da je tužba za razvod braka povučena,

 

  • mirenje nije uspelo, u kom slučaju će se nastaviti naredna faza posredovanja: postupak nagodbe.

 

Nagodba se sprovodi ako mirenje supružnika nije uspelo i to u roku od dva meseca od dana kada je okončan postupak mirenja. Svrha nagodbe je da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta nakon poništenja ili razvoda braka. Sud, odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja, nastojaće da supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine. Supružnici mogu postići sporazum o oba pitanja, u kom slučaju je nagodba uspela, ili samo o jednom od ta dva pitanja, u kom slučaju je nagodba delimično uspela. Bilo da je nagodba uspela ili delimično uspela, sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine i/ili o vršenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o poništenju ili razvodu braka. Ukoliko se oba ili jedan supružnik ne odazovu pozivu za nagodbu, smatraće se da nagodba nije uspela. Međutim, ukoliko sud ili ustanova kojoj je povereno mirenje proceni da ima izgleda da dođe do nagodbe, s postupkom nagodbe se može nastaviti. O nagodbi sud, odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja, sastavlja zapisnik koji sadrži sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava i o deobi zajedničke imovine, odnosno izjave supružnika da nagodba nije uspela.

 

Iako su mirenje i nagodba obavezni postupci koji se vode posle podnošenja tužbe za razvod braka, a pre zakazivanja ročišta za glavnu raspravu pred sudom, oba postupka takođe počivaju na načelu dobrovoljnosti, što znači da se mogu jednostavno izbeći nepristajanjem na posredovanje ili neodazivanjem na poziv za mirenje ili nagodbu.

 

Nakon okončanja postupka posredovanja, ukoliko do mirenja ili nagodbe nije došlo, sud blagovremeno zakazuje ročište za glavnu raspravu, na koje poziva oba supružnika, njihove punomoćnike ako ih imaju, kao i eventualno druga lica za koja procenjuje da je potrebno njihovo prisustvo. U pozivu za ročište sud obaveštava stranke o datumu, času, adresi i broju sudnice u kojoj će se ročište održati.

 

U svim postupcima vezanim za porodične odnose, pa i u postupku za razvod braka, važi istražno načelo. Istražno načelo podrazumeva ovlašćenje suda da utvrđuje činjenice i kada one nisu sporne među strankama, ili da samostalno istražuje činjenice koje nijedna stranka nije iznela.

 

Ukoliko supružnici ne mogu da se sporazumeju oko vršenja roditeljskog prava, o tome će odluku doneti sud, uz obavezno konsultovanje mišljenja centra za socijalni rad, a deca starija od 10 godina mogu se sama izjasniti s kojim od roditelja žele da žive.

 

Nakon što sud izvede sve dokaze koji su od značaja za konkretni spor, doneće presudu o razvodu braka, u kojoj će odlučiti o deobi zajedničke imovine, vršenju roditeljskog prava i izdržavanju.

 

U praksi se najčešće dešava da supružnici prvo podnesu tužbu za razvod braka, pa da tek nakon uspešno razvedenog braka uđu u zaseban postupak podele zajedničke imovine (vidi: Posledice razvoda).

 

Da li sud može da odbije da razvede brak?
Brak se zasniva na slobodnom pristanku supružnika da ga sklope i da u njemu budu, te, iako u teoriji sud može da odbije da razvede brak u postupku pokrenutom tužbom, u praksi se to veoma retko dešava.

 

Prijavite se

Pretraga

Vaše mišljenje nam je važno i zato vas molimo da izdvojite 2 minuta vremena i popunite anketu na linku ispod
OPŠTE POZNAVANJE FUNKCIONISANJA PRAVOSUDNOG SISTEMA
anketa