Koja su prava oštećenog ako javni tužilac odluči da odloži krivično gonjenje (oportunitet)?

Iako odluka o primeni odlaganja krivičnog gonjenja utiče na položaj oštećenog, on ne može da utiče na to da li će javni tužilac primeniti odlaganje i koju meru će naložiti osumnjičenom.

 

Oštećeni bi tokom odlaganja krivičnog gonjenja trebalo da bude upozoren na to da imovinskopravni zahtev može da ostvari u parnici.
 

Kakva su prava oštećenog kada javni tužilac smatra da nije celishodno voditi krivični postupak?

Javni tužilac može da odbaci krivičnu prijavu ako proceni da nije celishodno pokretanje krivičnog postupka (tzv. čist oportunitet ili odbacivanje krivične prijave iz razloga pravičnosti) i može da donese odluku o odbacivanju krivične prijave, jer se ne radi o teškom krivičnom delu (zaprećena je kazna zatvora do tri godine), a, uz to, osumnjičeni je, usled stvarnog kajanja, sprečio nastupanje štete ili je prethodno sâm potpuno otklonio štetnu posledicu. Treći uslov je da okolnosti pod kojima se dogodilo krivično delo ukazuju na to da vođenje krivičnog postupka i izricanje sankcije ne bi bilo pravično. Premda ga neki nazivaju „oportunitet pravičnosti“, ova vrsta oportuniteta nosi izvesnu notu nepravičnosti, jer se osumnjičeni potpuno izuzima iz krivičnog progona pod prilično povlašćenim uslovima u poređenju s onima koje predviđa „uslovni“ oportunitet.

 

Mada to nije izričito propisano kod primene „čistog“ oportuniteta, javni tužilac bi trebalo da pozove oštećenog i da od njega pribavi informaciju o tome da li je osumnjičeni sprečio nastupanje štete ili je štetu u potpunosti već nadoknadio. Važno je napomenuti da stav oštećenog nije obavezujući za javnog tužioca. Odlaganje krivičnog gonjenja i „čist“ oportunitet okončavaju se rešenjem javnog tužioca o odbacivanju krivične prijave. Rešenje se dostavlja i licu koje je oštećeno krivičnim delom.
 


Da li se oštećeni može prigovarati na rešenje o odbacivanju krivične prijave usled odlaganja krivičnog gonjenja?

Oštećeni ne može podneti prigovor neposredno višem javnom tužiocu na rešenje o odbacivanju krivične prijave koje nije doneto nakon odlaganja krivičnog gonjenja ili „čistog“ oportuniteta jer to rešenje ima karakter presuđene stvari.

 

Da li oštećeni ima neko drugo pravno sredstvo protiv odlaganja krivičnog gonjenja ili „čistog“ oportuniteta?

Oštećeni može podneti pritužbu starešini javnog tužilaštva u kome radi javni tužilac koji je doneo odluku da se primeni odlaganje ili „čist“ oportunitet (Pravilnik o upravi u javnim tužilaštvima, čl. 72). U ovom slučaju, oštećeni bi pritužbom ukazao na to da odluka javnog tužioca nije zakonita jer su odlaganje krivičnog gonjenja ili „čist“ oportunitet primenjeni na krivično delo na koje po zakonu to nije bilo moguće primeniti ili bi istakao da okolnosti pod kojima se desilo krivično delo ne opravdavaju takvu odluku ili bi naveo da zbog ranijeg života osumnjičenog, odnosno njegove kriminalne prošlosti, ne bi trebalo primeniti odlaganje krivičnog gonjenja.


Ukoliko bi glavni javni tužilac zaključio da je pritužba osnovana, imao bi mogućnost da izda obavezno uputstvo javnom tužiocu da ne primeni odlaganje krivičnog gonjenja ili „čist“ oportunitet, već da nastavi s postupanjem po krivičnoj prijavi i, samim tim, nastavi krivično gonjenje.

 

Kada se podnosi pritužba glavnom javnom tužiocu?

Bitno je da oštećeni podnese pritužbu pre nego što bude doneto rešenje o odbacivanju krivične prijave i pre nego što je o tome obavešten osumnjičeni, tačnije odmah pošto sazna da javni tužilac ima nameru da primeni odlaganje krivičnog gonjenja ili „čist“ oportunitet. Naime, ukoliko oštećeni podnese pritužbu pošto je sprovedeno odlaganje krivičnog gonjenja ili „čist“ oportunitet, ta krivična stvar je definitivno okončana, tako da glavni javni tužilac ne bi mogao da izda obavezno uputstvo kojim nalaže javnom tužiocu da nastavi krivično gonjenje.

Prijavite se

Pretraga

Alati Pristupačnosti