Kod nekih krivičnih dela postupak se vodi samo na osnovu predloga za krivično gonjenje (npr. krivično delo Sprečavanje javnog skupa, krivično delo Polno uznemiravanje ako je izvršeno prema punoletnoj osobi). U Krivičnom zakoniku su navedena krivična dela za koja javni tužilac može da vodi krivični postupak samo po predlogu oštećenog.
Lice koje je oštećeno krivičnim delom za koje se gonjenje preduzima po predlogu samo odlučuje da li će javnom tužiocu podneti predlog za gonjenje. Predlog oštećenog je neophodan uslov za pokretanje i trajanje postupka. Ukoliko predlog oštećenog nedostaje, javni tužilac, bez obzira na to što ima saznanja o izvršenom krivičnom delu i učiniocu, ne može pokrenuti niti voditi postupak. Predlog za gonjenje nema neku posebnu formu, to je svaka izjava data javnom tužiocu kojom oštećeni izražava stav da treba goniti učinioca konkretnog krivičnog dela.
Da li lice koje je dalo predlog javnom tužiocu da goni može da odustane od predloga?
Lice koje je oštećeno krivičnim delom za koje se gonjenje preduzima po predlogu može svojom voljom uticati na sudbinu već pokrenutog postupka. Ako oštećeni u bilo kojoj fazi postupka odustane od svog predloga, postupak će se obustaviti.
Da li postoji rok za podnošenje predloga za krivično gonjenje?
Predlog za krivično gonjenje podnosi se u roku od tri meseca od dana kad je oštećeni saznao za krivično delo i osumnjičenog. Ako je oštećeni podneo krivičnu prijavu ili predlog za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva u krivičnom postupku, smatraće se da je time podneo i predlog za krivično gonjenje. Privatna tužba koju je oštećeni podneo u roku ima isto dejstvo i smatraće se blagovremeno podnetim predlogom oštećenog ako se utvrdi da se radi o krivičnom delu koje se goni po predlogu. Dakle, kad oštećeni nije podneo predlog za gonjenje već je podneo krivičnu prijavu, imovinskopravni zahtev ili privatnu tužbu, ti akti će imati karakter predloga za gonjenje ako se ispostavi da se radi o krivičnom delu koje javni tužilac može da goni samo po predlogu oštećenog.